Na reci Duel, u francuskoj Flandriji, u blizini granice sa Belgijom nalazi se gradić Lil.
On je glavni grad departmana Sever i regiona O de Frans. Ima samo 230.000 stanovnika, ali i najveći broj studentske populacije u celoj zemlji – oko 90.000.
Ono što Lil čini izuzetnim izborom za turističku posetu je njegova železnička povezanost. Osim TŽV vozova koji ga spajaju sa brojnim francuskim gradovima, kroz Lil prolaze Eurostarova linija ka Londonu i Talisove linije prema Amsterdamu i Kelnu.
Život i atmosfera u Lilu pod velikim su uticajem susedne Belgije. Arhitektura je sa primetnim flamanskim elementima, uz korišćenje crvene i smeđe cigle. Rezidencijalne četvrti karakterišu redovi dvospratnih i trospratnih kućica sa uskim unutrašnjim dvorištima. Belgijski uticaj ogleda se i u imenima mesta, ali i ljubavi ka kraft pivima. Nakon ekonomskog slabljenja šezdesetih godina prošlog veka, primetno je da Lil danas doživljava renesansu i da se u njega dosta ulaže.
Staro gradsko jezgro
Srednjovekovno srce grada odlikuju šarmantne vijugave pešačke ulice. Radnje su zatvorene nedeljom, ali tada je vreme za posetu velikoj pijaci Wazemmes, na kojoj se mogu naći svinske glave, dinje sa voštanim pečatima poljoprivrednjih gazdinstava sa kojih potiču i džinovske artičoke. U nekadašnjem centru tekstilne industrije ima puno prodavnica odeće, a oko ulice Rue Parvis de Croix i nekoliko buvljih pijaca. Među značajnim gradskim zdanjima su katedrala u neogotičkom stilu i zgrada gradske većnice u art deko stilu.
Restorani su znatno jeftiniji nego u nekim popularnijim francuskim gradovima, pa vas lokalno jelo od zečetine sa odličnim domaćim vinom može koštati oko 15 evra.
Palata lepih umetnosti i La Piscine
Nakon ručka sledi lagana šetnja do Palate lepih umetnosti (Palais des Beaux-Arts), koju su u prošlosti sponzorisali bogati industrijalci. Najbrojnija su dela poznatih neoklasičnih umetnika, ali ima i nekoliko Pikasovih slika. Još jedan kulturni dragulj je La Piscine, muzej dekorativne umetnosti. On se nalazi u Rubeu, nekada industrijskom gradiću, a danas delu metropolitenske regije Lila. Od centra Lila do njega se može ići tramvajem.
Istorija ovog zdanja veoma je zanimljiva. Godine 1932. izgradio ga je socijalistički gradonačelnik, kao art-deko hram radničke higijene. U jednom krilu su se nalazila kupatila za radnike koji ih nisu imali u svom smeštaju, u drugom je bila smeštena kantina u kojoj su zajedno sedeli radnici i njihovi šefovi. Postojala je i bašta, ali i prelepi zatvoreni bazen. Godinama je ovo zdanje bilo napušteno, a 2000. je pretvoreno i muzej dekorativne umetnosti, ali i dalje jasno prikazuje originalnu viziju radničke utopije. Bazen je danas okružen grandioznim skulpturama, a u okviru postavke se mogu videti najrazličitiji predmeti, od kičastih viktorijanskih slika do keramike iz šezdesetih godina prošlog veka.
Ostale atrakcije
Obližnji Muzej manufakture ispreda fascinantnu priču o muškarcima i ženama zaposlenim u tekstilnoj industriji Lila, od srednjeg veka pa do danas. Villa Cavrois je vredan primer modernističke arhitekture. Izgrađena je 1932. godine za lokalnog industrijalca, i još uvek je krasi originalni enterijer.
Treba pomenuti i gradsku citadelu, izgrađenu u 17. veku. Ona je pentagonalnog oblika i smatra se najboljom građevinom Sebsatijana de Vobana, jednog od najvećih vojnih inženjera u istoriji. Po njegovim sistemima su građeni i delovi Niške, Beogradske, ali Petrovaradinske tvrđave u našoj zemlji.
Braderie de Lille
U Lilu se svake godine, prve nedelje septembra, održava velika ulična pijaca, Braderie de Lille. Potiče iz 12. veka i smatra se najvećim događajem tog tipa u Evropi, sa preko 10.000 prodavaca i više miliona posetilaca. Tokom trajanja pijace i lokalni restorani, kafei i prodavnice postavljaju svoje ulične štandove. Prateći program uključuje koncerte, proslave i priredbe širom grada. Tog dana se tradicionalno služe školjke sa krompirićima.
(travelmagazine/pixabay/wikimedia)
Dodajte komentar