Prvog januara na svet je stupila generacija „Beta“. Šta možemo očekivati od Beta generacije, kako ih razumeti i da li će im uloge roditelja, nastavnika, drugara zameniti veštačka inteligencija?

O svemu tome je za Euronews Srbija govorila Smiljana Grujić, psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Grujić je navela razlike između Alfa i Beta generacije i istakla posebnosti Beta generacije koja dolazi od početka 2025. godine.

„Osobe rođene između 1. januara 2025. godine i 2039. godine pripadaće generaciji Beta. To je generacija koja će živeti u 21. veku i koja će, što se tiče suživota, imati veštačku inteligenciju. Upravo je to ono po čemu se generacija Alfa razlikuje od generacije Beta. Generacija Alfa su digitalni urođenici koji su se rodili sa društvenim mrežama i internetom, dok će Beti fokus biti na veštačkoj inteligenciji“, objašnjava Grujić.

„Sada ne možemo da znamo šta će veštačka inteligencija doneti generaciji Beta, ali svakako da će biti mnogo izazova što se tiče roditelja, kao što i dan-danas ima mnogo izaziva što se tiče društvenih mreža. Naravno, ne dovodi se u pitanje da li su društvene mreže štetne ili nisu. Složili bi se svi, verovatno i roditelji, da od njih imaju više štete nego koristi“, kaže ona.

Kada je u pitanju veštačka inteligencija, sagovornica navodi kako rešenje nije u zabranama, već u razumevanju, piše Euronews.

„Zabrana je jalova, što bi rekao naš narod, jer kad god zabranjujete vi imate kontravolju. To je nešto što roditelji znaju. Zabrana igra na strah, kad branite, deca vas slušaju jer vas se plaše, a naročito deca ranog uzrasta. Ali, jednog trenutka ta zabrana nema efekata, jer kad taj strah razbiju, oni počinju da se opiru i onda počnu da prave određene probleme“, kaže ona.

„To najčešće bude u tinejdžerskom periodu. Što se tiče i veštačke inteligencije, zabrane neće biti rešenje, a čak i da brane, neće moći ništa sa tim da postignu. Roditelji će morati da prate svoju decu i da svi zajedno shvatimo da je digitalna revolucija nešto što je nezaustavljivo. Dakle da probamo da se prilagodimo tome, ali tako da budemo posvećeni deci, da razvijamo kritičko promišljanje o svemu, da pratimo šta deca rade na mrežama“, dodaje ona.

Ističe kako razgovor i građenje odnosa predstavljaju najbolju prevenciju.

„Jako je bitno da roditelji prate svoju decu i da razgovaraju sa njima, da budu u toku i da budu posvećeni. Naravno, to je jako teško, zato što roditelji imaju jako malo vremena da budu posvećeni svojoj deci, jer rade, jer su pod stresom“, kaže sagovornica.

„Oni su tu koji treba da predstavljaju branu između društva i dece, ali često propuštaju informacije. Oni često bivaju agent društva pred svojom decom, jer danas nije normalno ono što je zdravo i što je prirodno, nego je normalno ono što je tipično“, objašnjava ona i obrazlaže:

„I sada, ako sva deca koriste društvene mreže i uređaje, onda roditelji to kupuju, i ako nemaju mnogo novca obezbediće dobre telefone, jer ne žele da njihova deca budu isključena, plaše se da će možda biti žrtve nasilja i da će zbog toga imati neke probleme“.

Grujić ističe kako je alijenacija jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju moderne porodice.

„Danas često imamo situaciju da su roditelji otuđeni od svoje dece, zato što nemaju vremena, zato što rade na jednom kraju grada, a žive na drugom kraju grada. A kada vreme da budu posvećeni deci, budu toliko budu umorni da ne mogu da se posvete deci. Svi smo fokusirani na materijalno, na sticanje, na postignuće, na rezultat“.

Navodi kako roditelji očekuju od svoje dece ono što društvo očekuje od njih.

„Roditelji to očekuju od dece, da postižu rezultate, da imaju dobra postignuća u školi. Niko više ne pita ni roditelje ni decu kako se osećaju, šta je ono što im treba, da li su zadovoljni, da li nešto mogu da promene da bi bili zadovoljni, nego se živi po nekom automatizmu zaboravljajući moć odnosa“, kaže ona.

Ona smatra kako će nastupajuće doba doneti nove izazove pred roditelje.

„Pred roditeljima su veliki izazovi, njima nije lako, ali ne smeju da zaborave da kontakt sa decom, makar i mali, najvažniji“, objašnjava ona.

„Ona ne pamte igračke koje su dobili, ali i te kako pamte kako su se osećali kad su nešto dobili ili kad nisu dobili. Vreme provedeno sa decom to je najbolji poklon koje roditelji mogu da daju svojoj deci. Kada ovako pričamo to deluje jednostavno i normalno, a u isto vreme, kad vidimo iskustva nekih porodica, kao da smo zaboravili šta su nam prioriteti“, pojašnjava Grujić.

Na pitanje da li će Beta generacija ceniti ljudski momenat uzimajuću u obzir da joj je veštačka inteligencija najveći saveznik, Grujić kaže da smo svi pred ispitom.

„Mislim da ćemo to tek da vidimo i da smo svi pred ispitom. U ovom trenutku ne znamo kako će to izgledati, ali ono što znamo to je da živimo sada i ovde, treba da damo sve od sebe da se ne vraćamo u prošlost i da ne pričamo da je u naše vreme bilo drugačije“, kaže ona i pojašnjava:

„Sigurno je bilo drugačije, jer se društvo menja i sve te promene u društvu se odražavaju i na odnos dece i roditelja. Na nama je da gradimo te odnose u tim malim trenucima zajedništva, da se oslonimo na odrasle osobe koje su nam važne i da podržimo te odrasle osobe da budu važne i našoj deci. Da se ne udaljavamo jedni od drugih, nego da zajedno podržimo jedni druge da bi sve te izazove pred nama lakše prebrodili ili lakše živeli sa tim“.