Šta nam jedu deca i koliko se kreću

Skoro 40 odsto sedmaka u Srbiji je svakodnevno fizički aktivno, pokazuje istraživanje Instituta “Dr Milan Jovanović Batut”, urađeno na kraju osme sezone nacionalnog projekta “Zdravo Rastimo”. Polovina ispitanih misli o svom zdravlju kada bira obroke, ali svaki peti i dalje ne doručkuje redovno, a procenti su zabrinjavajući i kod unosa voća i povrća, kao i slatkiša.

Završena je osma sezona sada već tradicionalnog projekta “Zdravo Rastimo”, čiji je glavni cilj da kod đaka sedmih razreda širom Srbije poveća znanje i svest o značaju pravilne ishrane i važnosti fizičke aktivnosti. Projekat, koji zajedničkim snagama sprovode kompanija Nestlé i Savez za školski sport Srbije, a čiji su nosioci nastavnici fizičkog vaspitanja u osnovnim školama, ove godine obuhvatio je oko 6.700 učenika iz 86 škola u 37 opština i gradova. Zaključno sa osmom sezonom, broj učenika koji su unapredili svoje znanje o ovim važnim temama dostigao je oko 32.000!

Formiranje zdravih životnih navika u periodu rasta i razvoja izuzetno je značajno, jer može da pomogne prevenciji poremećaja, oboljenja i stanja koja su u neposrednoj vezi sa nepravilnom ishranom i fizičkom neaktivnošću. Upravo zato, u osmoj sezoni projekta “Zdravo Rastimo”, učenici su kroz četiri predavanja stekli osnovna znanja o pravilnoj ishrani i njenom planiranju, uticaju hrane na telo, a dobili su i praktične savete o tome kako ta znanja mogu da primene.

Osim što su se družili, učili i zajednički radili na izgradnji zdravije budućnosti, đaci iz škola učesnica takmičili su se u znanju, sportu i kreativnom radu.

Za potrebe evaluacije ove sezone projekta, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” je, kao i svake godine, sproveo Istraživanje znanja, stavova i navika učenika koji su u njemu učestvovali. Ove godine, rezultati su pokazali da su đaci svoje znanje, posle predavanja u okviru projekta, unapredili za prosečno oko 13 odsto.

Istraživanje je takođe pokazalo i da skoro svaki drugi učenik (47,6 odsto) ističe da prilikom izbora načina ishrane razmišlja o svom zdravlju. Pozitivan trend – i dalje sa velikim prostorom za napredak – predstavlja i podatak da je svakodnevnu fizičku aktivnost (brzi hod, igre sa loptom, trčanje, vožnja bicikla i slično) u trajanju od najmanje jednog sata dnevno u toku nedelje koja je prethodila istraživanju imalo čak 39,4 odsto učenika. Osim toga, zadovoljavajući procenat učenika – dve trećine njih, ili 70,3 odsto – svakodnevno konzumira mleko i mlečne proizvode.

Ipak, preporučen unos od pet obroka dnevno, po rezultatima istraživanja, upražnjava tek svaki četvrti učenik (25,9 odsto), a svaki peti učenik ne doručkuje svakog dana. Oko četvrtine učenika (27,5 odsto) nema zastupljeno voće u svakodnevnoj ishrani, a povrće na dnevnom nivou ne jede čak 35,6 odsto njih.

Naviku svakodnevnog konzumiranja slatkiša ima svaki drugi učenik (56,2 odsto) i to češće devojčice nego dečaci, a svaki treći učenik (35,2 odsto) provodi više od dva sata dnevno uz ekran gledajući televiziju, video, DVD ili neki drugi zabavni sadržaj.

Neke zabrinjavajuće trendove pokazuje i posmatranje izveštaja urađenih u okviru projekta “Zdravo Rastimo” u periodu od 2014. do 2018. godine. Naime, u posmatranom periodu, primećeno je da se procenat učenika sedmog razreda koji imaju pet obroka dnevno značajno smanjio, i to sa 33,3 na 26 odsto. Isto se odnosi i na procenat učenika koji redovno doručkuju, koji se smanjio sa 84,1 na 78,1 odsto, a navika svakodnevnog konzumiranja voća i povrća takođe beleži trend opadanja.

“Svake godine, rezultati ovog istraživanja ohrabruju nas da nastavimo misiju koju smo započeli, ali nam i pomažu da usmerimo aktivnosti na unapređenje ključnih bolnih tačaka”, ističe Željko Tanasković, predsednik Saveza za školski sport Srbije.

“U okviru projekta Zdravo Rastimo, ove godine smo se odlučili i za međuvršnjačku edukaciju, čime je u projekat dodatno uključeno i 13.000 dece iz nižih razreda. Ideja je da sedmaci edukuju decu u nižim razredima uz nadzor profesora, i tako se dodatno socijalizuju i prenesu svoja znanja. Ovaj pristup, gde god je to moguće, koristimo i u ostalim važnim projektima koje Savez sprovodi”, dodaje on.

(mondo)