Studija moždane funkcije kod žena otkriva pojačanu aktivnost u predelu mozga zaduženom za empatiju kada gledaju slike unučadi, piše The Guardian.
Naučnici odavno tvrde da žene žive duže od svojih reproduktivnih godina kako bi povećale šanse za preživljavanje svojim unucima.
Kaže se da su unuci najveća radost u životu, a sada imamo i prvu studiju koja je istražila moždanu funkciju kod baka i pokazala da su one emotivno više vezane za svoje unuke nego za svoje sinove ili ćerke.
Od 1960-ih godina naovamo, istraživači tvrde da je jedan od razloga što žene obično žive decenijama nakon svojih reproduktivnih godina taj što time povećaju šanse za preživljavanje svojih unuka, kroz fizičku podršku koju često pružaju.
Ova teorija poznata je kao “hipoteza o bakama”. Skoriji dokazi sugerišu da su blagostanje dece i njihov obrazovni uspeh povećani prisustvom bake i dede koji se angažuju oko njih.
Za bolje razumevanje biološke pozadine ove povezanosti, antropolozi su izabrali 50 žena sa najmanje jednim biološkim unukom izmedju 3 i 12 godina, te su koristili magnetnu rezonancu da skeniraju mozak baka dok gledaju fotografije unuka, svoje dece, te dece i odraslih sa kojima nisu rodbinski povezani.
“Ono što zaista odskače jeste aktivacija delova mozga koji su povezani sa emocionalnom empatijom. To sugeriše da su bake vodjene onim što osjećaju njihovi unuci kada imaju interakciju sa njma. Ako se njihovi unuci smeju, one osjećaju njihovu radost. Ako unuci plaču, one osećaju njihovu bol i uznemirenost”.
Ranije su naučnici izveli sličnu vježbu sa očevima dok su gledali slike svoje dece. Aktivnost primijećena kod baka je u proseku bila jača nego kod očeva – iako je bilo i očeva koji su imali jednaku aktivnost u tim predelima mozga.
S druge strane, kada su bake gledale fotografije svoje odrasle dece, nešto drugačiji delovi mozga bi bili aktivirani: oni povezani sa kognitivnom empatijom. To bi moglo ukazivati na to da su one nastojale kognitivno da shvate svoje odraslo dete, a ne da iskuse direktniju emocionalnu povezanost.
Emocionalna empatija je kada možete osetiti ono što neko drugi oseća, a kognitivna empatija je kada na kognitivnom nivou razumete šta neko drugi oseća i zašto.
To bi možda moglo pomoći da se objasni iskustvo koje mnogi odrasli ljudi imaju kada njihovi roditelji često izgledaju uzbuđeniji što vide svoje unuke nego njih.
To je razumljivo, obzirom da su mala deca verovatno razvila sposobnost manipulisanja ne samo mozgom majke, već i mozgom bake. Odrasle osobe nemaju taj isti “faktor slatkoće”, tako da ne dobijaju isti emocionalni odgovor od svojih roditelja.
Rezultati ovog istraživanja potkrepljuju ideju da u mozgu možda postoji globalni sistem brige o deci koji se aktivira kod majki (koje su ispitane u odvojenoj studiji), očeva i baka. Naučnici se sada nadaju da će sprovesti studiju i na dedovima i drugima koji brinu o deci, kako bi napravili poredjenja.
(cdm.me/pixabay)
Dodajte komentar