Koliko zaista možemo pojesti jaja a da ne brinemo o holesterolu?

Ali, koliko jaja zaista možemo pojesti? Nutricionistkinja Dora Bučan koja radi u splitskom KBC-u kaže da zdravim ljudima preporučuje četiri do pet nedeljno, podeljeno na celu sedmicu, dok američki nutricionisti koji su decenijama govorili da je nedeljno previše i jedno jaje, sada odjednom tvrde da čak i dva-tri jaja dnevno mogu proći, piše Šibenski.hr.

Splitska nutricionistkinja Dragana Olujić kaže da bi dva jaja dnevno mogla biti zastupljena na jelovniku zdravih ljudi, dok šibenska stručnjakinja za hranu Anita Šupe, pak, u svojoj knjizi „Istine i laži o hrani“ tvrdi da bez holesterola nema života, te da farmaceuti i lekari rade nepotrebnu dramu oko holesterola iz jaja. Ovde vidimo da četiri stručnjakinje za hranu imaju i četiri različita stanovišta o jajima.

Međutim, pre nego krenemo u raščlanjivanje koliko su jaja zapravo dobra moramo znati da jedno jaje ima oko 70 kalorija, odličan je izvor proteina, stabilizuje šećer u krvi i izgrađuje naše telo. Jaje ne samo da ne šteti našim krvnim žilama nego ih štiti, te sadrži antioksidanse koji štiti od srčanih bolesti, moždanih i srčanih udara kao i karcinoma. Jedno veliko jaje odličan je izvor selena u borbi protiv oštećenja stanica koje su uzrokovali slobodni radikali.

Tokom 2016. godine objavljena je studija u „American Journal of Clinical Nutrition“, koja navodi da jedenje jednog jaja dnevno nije povezano sa srčanim udarima ili povećanjem bilo koje bolesti srca i krvnih žila. Jedna druga studija pratila je 115.000 odraslih kroz 14 godina, a koji su svakodnevno jeli jaja – takođe nije utvrđen porast srčanih bolesti.

U studiji objavljenoj 2013. u „European Journal of Nutrition“ 30 zdravih muškaraca bilo je podeljeno u tri grupe – u jednoj su davana jaja na tostu, u drugoj kukuruzne pahuljice, mleko i tost, a u trećoj kroasan i čaša soka od narandže. Ljudi koji su jeli jaja bili su sitiji, ali kasnije se pojavio osećaj gladi u odnosu na druge dve grupe muškaraca.

Ipak, lekari i danas navode da oni koji imaju problema s krvnim sudovima i srčanim bolestima treba da paze, jer su jaja izvor zasićenih masnih kiselina i puno takvih kiselina podiže loš holesterol, koji je opasan za kardiovaskularne bolesti. Jedno veliko jaje sadrži 180 miligrama holesterola, a savet je da se dnevno ne konzumira više od 300 grama. Lekari čak i zdravim ljudima ne preporučuju svakodnevno konzumiranje jaja. S tim preporukama se ne slaže Anita Šupe. Evo kako ona objašnjava zašto je holesterol samo – mit.

Bez holesterola nema života

– Bez holesterola nema života. Jaje, koje je začetak života, namirnica je najbogatija holesterolom. Potrebno je, naime, mnogo holesterola da bi se stvorilo jedno živo toplokrvno biće. Majčino mleko posebno je bogato holesterolom i enzimima koji detetu pomažu što bolje iskoristiti ovu hranjivu stvar.

Zašto? Zato što upravo novorođenčad i male bebe trebaju hranu bogatu holesterolom radi normalnog razvoja mozga, nervnog sistema te mnogih drugih funkcija u telu. Holesterol je molekul sličan molekulu masne kiseline i toliko je važan za normalan rad organizma da sve stanice u telu imaju sposobnost stvaranja holesterola. Potreba za njim izuzetno je velika, pa kada ga stanice ne mogu proizvesti dovoljno u proizvodnji pomaže jetra.

U našem telu proizvodi se tri do pet puta više holesterola nego što ga unesemo hranom. Ako hrana sadrži premalo holesterola, povećava se vlastita proizvodnja. Unosimo li ga puno, proizvodnja u stanicama se smanjuje. Telo treba holesterol za razne funkcije i proizvodi ga upravo onoliko koliko mu je potrebno. Holesterol je važan za zdravo funkcionisanje mozga i štiti od depresije. Deluje kao snažan antioksidans i čak nas štiti od raka. Bez holesterola naša koža nije u stanju sintetizovati vitamin D iz sunčeva svetla. S premalo holesterola naše telo ne može stvarati nove stanice, a ne uspeva ni dovoljno brzo obnavljati stare, što dovodi do ubrzanog starenja.

Osim što je građevinski materijal za telo, holesterol se koristi za sintezu hormona potrebnih za borbu protiv stresa. Upravo je ovo objašnjenje zašto stres podiže nivo holesterola u krvi – trebamo ga više da bi se telo nosilo s povećanim zahtevima. Stariji ljudi imaju više holesterola, jer je za vreme njihovog života bilo više staničnog oštećenja u odnosu na mlađe osobe, zbog toga njihov holesterol nije pametno snižavati lekovima.

Sendvič s jajima

Usput rečeno, ljudi s više holesterola žive duže od ljudi s niže holesterola u krvi – navodi Šupe, dodajući da holesterol između ostalog izgrađuje i stabilizije stanične stenke, tj. opnu koja štiti sve stanice našeg tela. Prema novijim istraživanjima, upravo je stenka glavni deo stanice za izmjenu stvari i informacija između stanice i njenog okruženja. Holesterol je i glavni sastojak žuči koja probavlja masnoću, ali i svih vitamina topivih u mastima.

Holesterol predstavlja predstadijum potreban za proizvodnju hormona, kao što su kortizol, D-vitamin te sva tri spolna hormona – testosteron, estrogen i progesteron. Nadalje, holesterol se koristi za izgradnju nervnih vlakana i prenošenje nervnih impulsa te za jačanje imunog sistema organizma.

Statini se prodaju zdravima

– Bez holesterola ljudski mozak ne može funkcionisati. Hemijski procesi koji stvaraju nervne impulse trebaju kontinuiranu lokalnu produkciju molekula holesterola. Zbog toga, upravo je mozak organ koji sadrži najveću količinu ovog važnog molekula. Holesterol je potreban za normalnu funkciju receptora serotonina (supstance u mozgu od koje se dobro osećamo) te se nedostatak holesterola povezuje s agresivnošću i nasilnim ponašanjem, depresijom i poremećajima samodestrukcije. Isto tako, holesterol učestvuje i u popravku oštećenih stanica tela te čisti i neutralizije toksine koji nastaju raznim upalnim procesima u organizmu.

Takođe je važan za održanje zdravlja crevne flore pa prehrana s malom količinom holesterola može dovesti do propusnosti crevne flore i drugih crevnih problema. Holesterol je dakle prirodna stvar koju naše telo samo proizvodi te reguliše vlastitu proizvodnju do optimalnog nivo, gde unos holesterola hranom predstavlja samo manji deo. Zato je pokušaj da se spolja interveniše na količinu holesterola u krvi sasvim nebiološki i nelogičan.

Nažalost, statini se prodaju i bolesnima i zdravima, iako nema dokaza da snižavanje holesterola garantuje bolje zdravlje. Još je manje dokaza o eventualnim prednostima ovog leka u odnosu na nuspojave koje izaziva. Najveću korist od ovog leka nemaju pacijenti nego industrija lijekova, među Amerikancima podrugljivo prozvana BigPharma. Statini su najprodavaniji lekovi na svetu, a profit se broji u stotinama miliona dolara, jer oni se ne prodaju tek za kraću upotrebu, već se troše doživotno – kaže Šupe te objašnjava što je loš, a što dobar kolesterol.

Sveta hrana

– Povećana vrednost LDL-a (iznad tri jedinice) i povećana vrednost ukupnog holesterola (iznad pet jedinica) zapravo su „povećane“ samo u odnosu na referentne vrednosti koje su se godinama menjale, odnosno smanjivale, jer je tako odgovaralo farmaceutskoj industriji.

Dakle, ove vrednosti zapravo ne pokazuju nikakav rizik za oboljenje od srčanih bolesti, ali ipak većina lekara takvim ljudima preporučuje prehranu s manje masnoća i više ugljikohidrata. Ali upravo takva prehrana može pogoršati stanje, jer može dovesti do promene LDL čestica u male, guste i opasne, do smanjivanja zaštitnog HDL-a i do povećanja triglicerida, paradoksalno, zar ne?

Ovo je poznato među naučnicima koji se bave pitanjima holesterola, ali u lekarskim ordinacijama vladaju preporuke farmaceutske industrije, kojoj je glavni cilj prodati što više statina, lekova za „snižavanje“ holesterola – kaže Šupe, navodeći da lekari pacijentima kako bi smanjili holesterol savetuju izbacivanje mesa i jaja, a ubacivanje pekarskih proizvoda. Međutim, baš ti ugljikohidrati iz pekarskih proizvoda pretvaraju se u masne stanice i uzrokuju brojne probleme, među ostalim i kardiovaskularne.

Za zaključak priče o jajima Šupe za Šibenski.hr kaže:

– Zaboravite priču o holesterolu! Naučni dokazi da su prirodne masnoće i holesterol opasni za srce – ne postoje. Od pamtiveka ljudi su živeli od hrane životinjskog porekla i to je bila izvorna hrana koja je omogućila opstanak. Jaja ptica, riba i slobodnih kokoši u predindustrijskim su kulturama smatrana „svetom hranom“ i posebno se vodilo računa da ih u dovoljnoj količini dobiju trudnice i deca. Iskustveno se znalo da jaja osiguravaju dobro zdravlje, jak imunitet i zaštitu od bolesti.

Nutricionistkinja Bučan istakla je da jaja nisu opasna za zdravlje ljudi: – Jaja su došla na loš glas zbog velikog udela holesterola u žumancu. Poslednje naučne studije dokazale su da kod većine zdravih ljudi holesterol iz namirnica, poput jaja (sadrže visok udeo holesterola, ali nizak udeo zasićenih masnih kiselina), ima mnogo manji učinak na ukupni holesterol i LDL holesterol u krvi u poređenju s mnogo većim i štetnijim delovanjem zasićenih masnih kiselina prisutnih u hrani, poput masnog mesa. Stoga konzumacija četiri, pet jaja (naravno bez dodataka industrijskih suhomesnatih proizvoda) nedeljno sasvim je prihvatljiva, rekla bih i preporučena.

S time se slaže i nutricionistkinja Olujić: – Osobe kod kojih je zabeležena visoka koncentracija holesterola u krvi skoro pa da ne bi smele koristiti jaja u svakodnevnoj prehrani, jer se njihov holesterol „zbraja“ na ukupni pa može negativno uticati na zdravlje. Za sve ostale osobe, jaja su izuzetno vredan izvor belančevina i to onih kvalitetnijih. Kad kažemo kvalitetnije, mislimo na važnost za zdravlje organizma. Jaja se relativno lako vare. Najviše do tri sata ostaju u želucu i to ako su pržena.

Sveža jaja smeju se čuvati u frižideru do 30 dana. Svežina jaja u ljusci može se lako proveriti umakanjem jaja u čašu slane vode. Ako jaje ostane u uspravnom položaju i ne padne na dno, smatra se veoma svežim. Ako padne na dno a i dalje je u uspravnom položaju, svežina je nešto manja, a ako se okrene vodoravno jaje je upitne svežine. Količina jaja u prehrani nije ograničena po komadima na dan, ali je ograničena poput sve ostale hrane. S obzirom na ograničen unos holesterola prema preporukama Scetske zdravstvene organizacije za sve zdrave osobe, dva jaja na dan bila bi „sigurna zona“, iako ta količina može biti znatno manja i veća, zavisno o zdravlju i prehrambenim navikama korisnika