Ovo povrće potiče iz Indije, a vekovima ga koriste u Japanu, Kini, Aziji, i to isključivo u lekovite svrhe.
Patlidžan (lat. Solanum melongena) u narodu je poznat i kao melancan, malancan, modri patlidžan. Njegovo široko razgranato stablo visinom doseže i do 70 cm, a krase ga izuzetno veliki zeleni listovi. Plodovi patlidžana su vrlo hranjivi, a razlikuju se po oblicima i bojama.
Najpoznatija i najraširenija vrsta je duguljasti patlidžan, tamnoljubičaste boje. Ova zanimljiva biljka potiče iz Indije gde je u upotrebi već 3000 godina.
Iz Indije se njegov uzgoj najpre proširio na istok Azije, u Kinu i Japan. U 14. veku počeo se uzgajati na područjujužne Evrope, a u 16. veka raste njegova popularnost i u srednjoevropskim zemljama.
Plodovi patlidžana su čest gost na jelovnicima ljubitelja povrća širom sveta, a u veganskim kuhinjama slove kao prava poslastica te savršena i ukusna zamena za meso.
Primena u lečenju
Osim kao hranjiva povrtna kultura, patlidžan se u pojedinim zemljama primenjuje i u medicinske svrhe. Tradicionalna kineska medicina priznaje ovu biljku kao odlično sredstvo za lečenje gastritisa, kostobolje, reume, opekotina kože pa čak i raka.
U Nigeriji je na glasu kao izvrstan lek protiv išijasa, mišićnih grčeva i hemoroida. U mnogim istočnim kulturama vrlo je cenjen čaj od sveže ili osušene kore patlidžana.
Poznata je i primena obloga od lišća biljke ili mesa ploda u svrhu ublažavanja upala. Ovo povrće je odličan izvor vitamina K, C, A, B1, B3, B6 i B9 (folna kiselina). Bogato je i mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, bakra i magnezijuma.
Pomaže u kontroli dijabetesa
Već vekovima plodovi patlidžani su poznati kao odlična pomoć u kontroli dijabetesa. Moderna naučna istraživanja potvrdila su da ishrana bogata ovim povrćem ide u prilog regulaciji nivoa šećera u krvi, a jedan od razloga je visok udeo vlakana.
Reguliše i telesnu težinu
Patlidžan je povrće sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, ne sadrži masti i ima svega 20 kalorija po komadu. Bogat je vlaknima zbog čega doprinosi osećaju sitosti. Prema nekim istraživanjima klorogenična kiselina prisutna u plodu delotvorno doprinosi smanjenju masnih naslaga.
To su prednosti koje ga čine odličnim saveznikom u borbi protiv suvišnih kilograma.
Ublažava probavne tegobe
Gorke tvari u patlidžanu zaslužne su za suzbijanje grčeva želuca te ostalih želudačanih i crevnih tegoba.
Plodovi patlidžana bogati su vlaknima koja štite probavni trakt i pomažu u održavanju funkcionalnosti i zdravlja sistema za varenje.
Smanjuje nivo holesterola u krvi
Klorogenična kiselina učestvuje u snižavanju nivoa LDL (lošeg) holesterola kao i u povećavanju HDL (dobrog) holesterola.
Nasunin je takođe od velike važnosti jer prema tvrdnjama naučnika pomaže u prevenciji nastanka lošeg holesterola.
Usporava rast tumora
Prema istraživanjima, nasunin, antioksidans prisutan u kori patlidžana ima snažnu ulogu u prevenciji i širenju raka. Studija objavljena 2005. godine u časopisu “Journal of Agricultural and Food Chemistry” potvrđuje da nasunin delotvorno sprečava proces angiogeneze (razvoj novih krvnih sudova iz postojećih) i tako pomaže u suzbijanju širenja tumorskih ćelija.
Prema istraživanju američkog Ministarstva poljoprivrede, klorogenična kiselina sadržana u patlidžanu je odličan saveznik u borbi protiv slobodnih radikala koji su uzročnici raka.
Štiti od virusa
Stručnjaci potvrđuju da patlidžan, zahvaljujući antivirusnim svojstvima klorogenične kiseline može biti od velike koristi u prevenciji i lečenju mnogobrojnih bolesti uzrokovanih virusima.
Dodajte komentar