Biljne klice – moćni izvori hranjivih sastojaka!

Iako je malo onih koji u svojoj ishrani koriste biljne klice, to bismo trebali menjati, jer one su moćni izvori hranjivih sastojaka.

Biljne klice predstavljaju jednu od najvrednijih vrsta hrane, po obimu bioaktivnih materija, po lakoći svarljivosti i brzini po kojoj hranljive i zaštitne materije ulaze u krv i tako direktno utiču na zdravlje i životni vek.

Ishrana bogata proklijalim semenjem ojačava imunološki sistem organizma, stimuliše izbacivanje toksina iz organizma, sadrži veće količine biljnih vlakana, pa često stvara gasove, naročito kod onih ljudi koji nisu navikli. Zbog toga se preporučuje da se u jelovnik uvodi postepeno. Semenje i njihove klice prilikom jela treba dobro žvakati.

– Semenje i klice treba kombinovati sa povrćem ili sa voćem, ali ne sa biljnom hranom koja sadrži dosta skroba – objašnjava Jasmina Stojanović Ristivojević, strukovni nutricionista dijetetičar. – Klice mogu da utiču i na bolesti, neke da zaustave, a neke čak i da izleče.

Pojedine klice imaju vrlo izražen ukus, dok su druge blage i neutralne. Zato je za početak bolje klice mešati sa salatama. Klice od sitnog semenja je bolje jesti presne, one od mahunarki su dobre i presne i prokuvane. Bilo koju vrstu klica možemo dodati bilo kojoj vrsti povrća.

– Klice se mogu koristiti u prevenciji mnogih bolesti – kaže naša sagovornica. – Značajne su u prevenciji depresije, jer sadrže vitamin B6 i druge vitamine B grupe. Klijanje aktivira svu sunčevu energiju nagomilanu u zrnu. Mogu se koristiti i kod smetnji u radu srca, slabosti nervnog sistema, pojave znakova starenja, hroničnog umora i iscrpljenosti bez posebno vidljivih razloga, cirkulacione smetnje, kožne bolesti…

PŠENICA

Proklijala zrna postaju mekana, kao da su kuvana na pari. Skrob se u njima prevodi u sladni šećer, što u potpunosti olakšava probavu. Zato je proklijalo seme najbolje za probavu i najlekovitije od svih zrnastih jela. Naročito se preporučuje onima kod kojih je smanjeno lučenje pljuvačke. Pšenične klice su bogate biljnim vlaknima. Treba ih koristiti kod ateroskleroze, povećanog krvnog pritiska, povećanih masnoća u krvi, šećerne bolesti, infarkta, gojaznosti, opstipacije, i dr.

ALFALFA (LUCERKA)

U klici alfalfa prisutan je provitamin A (b-karoten), i vitamin A. Vitamin A ima zaštitno dejstvo protiv lokalnih i opštih infekcija. Neophodan je za pravilno obnavljanje epitela sluznice i epiderma, a jedna od najvažnijih funkcija vitamina A je u procesu održavanja vizualnog ciklusa i prilagođavanja oka na sumrak. Bogate su hlorofilom, vitaminom C, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i fosforom.

– Vitamin ce zauzima važno mesto pri stvaranju kolagena, u metabolizmu folne kiseline, kobalta i gvožđa – ističe Jasmina Stojanović Ristivojević. – Neophodan je za održavanje baktericidne moći krvnih ćelija, tj. leukocita, jer povećava njihovu fagocitnu moć i otpornost organizma prema infekcijama. Kalijum ima značajnu ulogu u procesu prenošenja neuromuskularnih nadražaja pri kontrakciji mišića, i u procesu fosforilizacije i stvaranja glikogenske rezerve u ćelijama. Magnezijum učestvuje u nizu enzimskih procesa, a pre svega u metabolizmu ugljenih hidrata. Kalcijum u klici alfalfa ulazi u sastav kostiju i zuba, uslovljava održavanje normalne razdražljivosti nervnog i mišićnog sistema i poboljšava koagulacionu sposobnost krvi.

SOČIVO I PASULJ

Smatra se da klica sočiva, kao i klice pasulja imaju bolji biohemijski sastav od samog sočiva i pasulja, naročito u nezasićenim masnim kiselinama i antioksidantima, snižavaju nivo LDL holesterola. Istovremeno, imaju visok sadržaj biljnih vlakana koja snižavaju krvni pritisak, pa se preporučuju kod hipertenzije. Značajne su za regulaciju lučenja insulina.

– Klice sočiva i klice pasulja koriste se u sirovom stanju kod pravljenja raznih salata – savetuje Jasmina Stojanović Ristivojević. – Mogu se kuvati u pari, kuvati u vodi, peći u rerni…

AZUKI

Značajno je uzimati azuki klice kod nutritivnih anemija, zbog visokog sadržaja gvožđa, kao i u cilju jačanja odbrambenih snaga organizma. Značajne su za regulaciju lučenja insulina. Koriste se u sirovom stanju, kao dodatak jelima.

NAUT (LEBLEBIJA)

Klice sadrže ugljene hidrate, biljna vlakna, proteine, vitamine B grupe, vitamin C i A, kao i mineralne materije fosfor, kalcijum, magnezijum, cink i natrijum. Preporučuje se uzimanje klica nauta kod opstipacije i u odbrani organizma od infekcija.

ZELENA SOJA

Mungo pasulj je vrsta soje, poznata kao „zelena soja“. Klice su bogate proteinima, lecitinom, sadrže veću količinu vitamina B i C, b-karoten, a od mineralnih materija: kalijum, kalcijum, fosfor i gvožđe. Koristi se u ishrani dijabetičara. Folna kiselina je neophodna da sintetizuje hemoglobin i – pravilan razvoj krvnih ćelija, kao i za pravilan metabolizam tirozina, metionina i sintezu nukleo-proteida, pomažući tako obnavljanje ćelija i zarastanje oštećenih mesta na sluznici želuca i dvanaestopalačnog creva (ulkus). Preporučuje se uzimanje klica mungo pasulja kod ulkusa i anemija.