Švedska postala „država odmetnik“ Skandinavije – Danska, Norveška i Finska zatvorile joj svoje granice!

Problemi unutar Skandinavije ne prestaju. Nakon što je imala vrlo ležeran pristup prema pandemiji, Švedska se u ovom trenutku suočava sa posledicama te odluke. Jedna od njih je zatvaranje granica od strane njenih skandi komšija.

Poslednjih 13 godina veliki broj Skandinavaca okupljao se na granici Norveške i Švedske. Povod za to je bio festival na otvorenom Allsang pa Grensen, koji bi u bukvalnom prevodu značio „Singsong along the Border“. Ovog leta, na festivalu neće biti Šveđana, nakon što im je zabranjen ulaz u Novrešku. Norveška nije jedina zemlja koja je svoje granice zatvorila za švedske građane. To su uradile i Danska ii Finska, sa ciljem sprečavanja širenja virusa.

Švedska „jurila“ kolektivni imunitet, za sada ima 5.000 smrtnih ishoda Covid-19

Dok su Norveška, Finska i Danska početkom proleća odredile strogi karantin, Švedska je ležerno pristupila pandemiji. Da li je to bilo pametno? Brojke pokazuju da nije, jer Švedska ima dva puta više inficiranih od pomenutih zemalja, kao i pet puta više umrlih od korone u odnosnu na sve tri zemlje zajedno! Sve ovo je rezultiralo novim statusom Švedske koja je postala država parija, ili ti „otpisana“ država Skandinavije. Većina građana Norveške, Finske i Danske odobrava ovu odluku svojih država, uvereni da je način na koji se države bore sa virusom onaj pravi. Sa druge strane, Anders Tegnell, švedski virusolog smatra kako ova kampanja protiv Šveđana nije uopšte zabavna, te da stigmatizacija švedskih građana stvara uverenje kako ova zemlja ne postupa pravilno. Tegnell takođe ističe kako će ove zemlje imati mnogo veće probleme u drugom talasu od Švedske na jesen.

„Prilično smo sigurni da nam je kolektivni imunitet daleko veći i bolji nego u ostalim nordijskim zemljama“, izjavio je Tegnell uz konstataciju da kada veći broj ljudi stekne imunitet, u startu će biti i manji broj ljudi koji moraju da se hospitalizuju.

Kritike i argumenti stižu ipak i sa druge strane, piše NY Times…

„Kada uporedite brojke Švedske koja ima 5.000 mrtvih i Norveške koja ima 230, to je sve što vam je potrebno“, izjavio je Gro Harlem Brundtland, bivši premijer Norveške i bivši direktor SZO-a.

Analize pokazuju da je uverenje Šveđana u dobre i prave postupke države ipak počelo da posustaje. Tako danas 60 odsto ljudi veruje Tegnell-u, dok mu je u aprilu verovalo 69 odsto. Ovo istraživanje sproveli su zajedno Ipsos i švedski list Dagens Nyheter.

Šveđani mogu samo u Italiju, Francusku i Španiju bez striktnih mera ulaska unutar EU

Nakon zatvaranja skandinavskih granica za Šveđane, građanima ove zemlje ne ostaje baš puno opcija kada su u pitanju putovanja. Iako je većina zamalja EU otvorila svoje spoljne granice, samo Španija, Francuska i Italija dočekuju švedske državljanine bez posebnih mera ulaska. Holandija i Kipar na primer ne dozvoljavaju Šveđanima uopšte da uđu do daljneg. Austrija im traži putno zdravstveno osiguranje, dok ih Grci šalju odmah u karantin u periodu od 14 dana, čak i ako su negativni na Covid test. Iako su ovakve odluke pogodile Šveđane, ništa ih nije jače povredilo od reakcija komšija, naglasila je Ann Linde, ministarka spoljnih poslova Švedske.

„Žalosti me i pomalo frustira vest da su naše komšije tako olako donele odluku o zatvaranju granica. Posebno mi je užasan trenutak čuvara granica na severu Švedske gde ima daleko manje slučajeva zaraze od Kopenhagena.“

Švedska – arogantni „vođa“ Skandinavije

Švedska je postala neka vrsta regionalnog hegemona, i to – kažu njeni kritičari, vrlo arogantnog hegemona. Sa preko 10 miliona stanovnika, njeno stanovništvo je skoro dvostruko veće od bilo kog od njenih košmija. Njena ekonomija koja je daleko više integrisana u svetu od ostalih i uključuje uspešne brendove kao što su Volvo, Ikea i H&M. Švedska takođe ima daleko najopušteniju politiku prema migrantima. Zapravo, četvrtina svih Šveđana sada su imigranti.

Danska, s druge strane, ima stroga ograničenja imigracije i zahteva da se stranci asimiliraju.

„Različiti pogledi na strance i kriminal stvorili su podelu između Danske i Švedske, koja je postala najdublja nakon Prvog svetskog rata,“ rekao je Jacob Nielsen, glavni urednik Altinget.dk-a, političkog sajta sa kancelarijama i u Danskoj i Švedskoj. Jacob je izjavio kako je Danska postala zemlja u kojoj se stalno o svemu raspravlja.

„U Danskoj postoji snažno uverenje da je potrebna snažna kultura debate kao deo slobode izražavanja i razvoja politike“, rekao je.

Za razliku od toga, Švedska je „kultura veoma orijentisana na konsenzus. Stvari su drugačije sa Norveškom, koja je bila deo Švedske do 1905. Mnoge porodice imaju rodbinu u obe zemlje. Istorijski, skandinavske nacije su bile povezane na više načina. S izuzetkom Finske, ostale dele otprilike zajedničke jezike i kulturu, te imaju i valutu vezanu uz drugu. Dugo su dozvoljavali putovanje među sobom bez graničnih kontrola i dokumenata. U stvari, Nordijska pasoška unija, osnovana 1954. godine, bila je model sistema otvorenih granica Evropske unije.

Švedska postala „država odmetnik“ unutar Skandinavije

Ali onda je usledila pandemija. Pitanje statusa parije u Švedskoj žarko se raspravljalo nedavno na popularnom skandinavskom radijskom programu „Norvežanin, Šveđanin i Danac“, koji se svake nedelje emituje u sve tri države.

„Ne možemo da posećujemo Norvešku. Ne možemo da idemo u Dansku „, rekla je Asa Linderborg, novinarka vodećeg švedskog lista, Aftonbladet, dodajući da je čak i Finska zabranila ulaz Šveđanima.

„Trebali bismo sedeti ovde u našem kutku sramote, a najgore je što je uživate“, rekla je, pomenuvši švedske komšije. „Svi Norvežani, Danci i Finci vole da Šveđani nigde nisu dobrodošli. Čeznem za tobom, a opet ne želiš mene.“

Inače, država parija (engleski: pariah state) je izraz koji se od 1990-ih koristi za države čija se politika ili zakoni smatraju nespojivim sa standardima „civilizovanog“ sveta. Tada te države primaju stalne javne kritike od drugih vlada ili međunarodnih organizacija, odnosno postaju predmet raznih oblika međunarodnih sankcija. Razlozi zbog kojih država dobija status „parije“ se u pravilu tiče njene unutrašnje politike.

Ukoliko se drži da država parija svojom politikom ugrožava sigurnost i interese drugih država, za nju se koristi izraz „država odmetnik“.

(travelmagazine/pixabay)