Svet je pun oprečnih poruka: Da bismo bili srećni, moramo naučiti prihvatiti situaciju u kojoj se nalazimo. Ali kako bismo bili uspešni, moramo se fokusirati na ono gde želimo da budemo. Kako da prihvatimo ono što ne možemo promeniti?
Ne možemo da promenimo vlastite okolnosti dok ih prvo ne savladamo.
Nikada nećemo stići tamo gde želimo da budemo, ako odbijamo da naučimo lekcije iz bivanja ovdje, niti ćemo moći da vidimo sutrašnju priliku ako neprestano tretiramo danas kao nešto nevažno…
Čemu treba da težimo?
Svet je pun oprečnih poruka: Da bismo bili srećni, moramo naučiti prihvatiti situaciju u kojoj se nalazimo. Ali kako bismo bili uspešni, moramo se fokusirati na ono gde želimo da budemo.
Važno je težiti životu o kojem sanjamo. Ali bismo svi bili puno srećniji kad bismo naučili prigrliti život koji imamo.
To ne znači da treba pristati na manje od onoga što zaslužujemo. Ali opet, ne bi trebalo da žurimo
Čemu bi dakle trebalo da težimo? Menjanju okolnosti ili učenju kako ih prihvatiti? Treba li zauzdati život ili ga prihvatiti takvog kakav jeste? Treba li se opirati patnji ili joj dopustiti da nas promeni?
Odgovor je – oboje.
Prvo moramo naučiti lekcije iz sadašnjosti
Istina je da ne možemo promeniti situaciju dok je prvo ne prihvatimo. Nikada nećemo stići tamo gdje želimo biti, odbijamo li da naučimo lekcije bivanja ovde, niti ćemo moći da vidimo sutrašnju priliku ako neprestano tretiramo danas kao nešto nevažno.
Tu se, naravno, javlja pravo pitanje: Kako je moguće prihvatiti okolnosti kada su one potpuno neprihvatljive? Za početak, treba da jasno razlučimo šta nije prihvaćanje:
Prihvatanje nije raspirivanje svog bola.
Ono nije oslobađanje naših neprijatelja.
Ono nije kazna, pristanak ili odobravanje izazova s kojima se borimo.
Prihvatanje je naša volja da obratimo pažnju i budemo potpuno prisutni u svom životu, upravo ovde gdje se nalazimo, kako ne bismo propustili lekcije, veze i prilike koje će nam jednog dana pomoći da napredujemo.
Prihvatanje je svestan izbor, duboko usađen u naše priznanje da za sve postoji razlog. To je verovanje da čak i ono što nam uzrokuje veliki bol ima svoju svrhu. To je naša spremnost da odbacimo odnose, titule, ideje i prilike kojima smo dopuštali da nas određuju, u korist nečeg boljeg što nas čeka s druge strane.
To možemo učiniti. To moramo učiniti. Okolnosti u kojima se nalazimo nikada nisu bile namjenjene trajati vječno. Poput čaura koje su nekad imale ključnu važnost za naš rast, one s vremenom moraju otpasti kako bismo iz njih izašli promenjeni.
(lovesensa.rs/pixabay)
Dodajte komentar