Pored toga što ovaj jesenji period označava početak semestra za studente, ovaj mesec novembar za mnoge mlade zaljubljene parove označava i početak nove etape života, braka. Prema istraživanjima, najviše venčanja upravo ima u mesecima posle godišnjih odmora, septembru, oktobru i novembru, ali da li ste se zapitali čime se mladenci najčešće vode, i čime su se vodili u prošlosti, kada je izbor datuma za venčanje u pitanju? Kada dođe vreme za “Da”, evo kako odabrati dan i mesec.
Nekada se smatralo da izbor dana u nedelji i meseca u godini odlučuje i kakav ćete brak imati:
Ako odaberete ponedeljak bićete bogati, zdravi ako se odlučite za utorak, sreda je najbolja od svih dana, četvrtak je za gubitke, petak za krstove, a subota se smatrala najgorom od svih. Ipak, mladenci se sada iz praktičnih razloga venčavaju vikendom, u subotu ili nedelju, onda kada je većina slobodna.
Što se meseca tiče, ako odaberete januar, u braku ćete dugo biti zaljubljeni; ako se venčate u februaru, plašite se sudbine; u martu, imaćete i užitaka i suza; april je najbolji za sve; nemojte se venčavati u maju; ako volite da putujete, venčajte se u junu i obići ćete kopna i mora; ono dvoje što se u julu venčaju, moraće da rade za hleb; ko se u avgustu venča, proći će kroz velike promene u životu; venčate li se u septembru u crkvi, život će vam biti bogat i dobar; a u oktobru, ljubav će rasti, ali će bogatstvo pasti; novembar obezbeđuje uživanje, a decembar garantuje ljubav koja će trajati. Međutim, danas retko ko zna za ova značenja u narodu, pa samim tim se na njih i ne obraća pažnja, ili nam se bar tako čini. Ali, koji su to neizbežni običaji na skoro svakoj srpskoj svadbi?
Svakom venčanju, naravno prethodi prosidba ili veridba. Poslednjih godina se muškarac odlučuje da zaprosi svoju izabranicu u intimnijoj atmosferi u kojoj su glavni akteri njih dvoje – na romantičnoj večeri, na putovanju, na letovanju ili zimovanju, pa tek onda proslave u krugu porodice. Ipak, ima i onih parova koji se pridržavanju tradicionalnih srpskih običaja.
Budući mladoženja zajedno sa članovima svoje najuže porodice odlaze kod mlade i njene porodice na dogovoreni ručak ili večeru kako bi je isprosili. Prvo budući mladoženja mladu daruje prstenom, a potom je i ostali članovi mladoženjine porodice daruju nakitom. Smatra se da što više mlada bude darivana nakitom, to će brak biti bolji i bogatiji u svakom smislu, pa na darovima mlade ne treba štedeti, zar ne?
Potom sledi darivanje mladoženje i njegove porodice od strane nevestine porodice, a među tim darovima su najčešće materijali za haljine, košulje, veš i novac. Mišljenja su podeljena, neko voli ovakva darivanja, neko baš i ne, pa ih i preskače.
Ali, koliko god da ne volite narodne običaje, venčanje se ne može održati bez nekoliko glavnih figura, pored mlade i mladoženje. To su kumovi, jedan mladoženjin i jedan mladin koji se još naziva i pobratimom, dever, stari svat i barjaktar. Kumovi su glavni svedoci koji se jedini pored mladenaca potpisuju u knjizi venčanih i koji i pred Bogom i pred ljudima svedoče o ljubavi mladenaca, te se smatraju njihovim čuvarima.
Oni su zaduženi da sam čin venčanja prođe kako treba, ali i da uvesele svadbu i ostale svatove. Zato mladenci najčešće za svoje svedoke biraju najbolje prijatelje ili obnavljaju stara kumstva, jer se ne kaže džaba da je Bog na nebu, na zemlji kum. Dever je najstariji neoženjeni mladoženjin brat koji preuzima nevestu u ime svog brata i svih svatova sa mladoženjine strane.
Od trenutka kada je preuzme od njenog brata, pa sve do samog čina venčanja, dever treba da pazi mladu kao „oči u glavi”. Stari svat je obično najstariji neoženjeni član iz mladoženjine familije i on je pored kumova svedok na crkvenom venčanju. Uloge starog svata su različite od mesta do mesta, negde se stari svat bira samo pro forme, a negde predstavlja „razrednog starešinu”, domaćina svim svatovima. Barjaktar je rođak ili drug sa mladoženjine strane, u svadbenoj povorci je među prvima da bi barjakom pokazao od kojeg je „roda” mladoženja.
Potom slede brojni narodni običaji kojih se poslednjih godina mladenci sve manje pridržavaju, ili nam se bar tako čini. Gađanje jabuke kroz obruč koja je na najvišem drvetu u nevestinom dvorištu da bi se videla borbenost mladoženje, kupovina mlade, gaženje odmah nakon pristanka da se stupi u brak, bacanje bidermajera i podvezice – ko uhvati bidermajer među neudatim devojkama, a podvezicu među neoženjenim mladićima, sledeći je; mlada baca sito na krov mladoženjine kuće koje označava da će se ona zadržati u kući ako sito ostane na krovu; potom nevesta ulazi u kuću mladoženje sa hlebom, medom, vodom kako bi im život bio sladak, ali pre nego uđe unutra, tri puta ispred vrata kuće podiže malo muško dete kako bi imali zdrav porod.
Kada veselje otpočne, sledi pozdravljanje svih svatova i mlade, pri čemu je oni daruju novcem, a ona njih ukrasnim bombonama.
Ima još mnogo narodnih običaja koje namerno nismo pomenuli kako bismo zagolicali vašu maštu. Razmislite o njima jer sve je to ljudski.
(redinfoportal)
Dodajte komentar