Znamo da je moguće izmeriti pritisak, temperaturu i indeks telesne mase, ali da li možemo meriti sreću? Sigurno je da bi naučnici bili jako srećni ukoliko bi uspeli da pronađu jednu pouzdanu i objektivnu metodu. Da li je mozak odgovoran za osećaj sreće?
Da li smeh znači da smo srećni? Ako je tako, kako onda da znamo koliko smo tačno srećni i koju vrstu sreće osećamo? Naučnici razlikuju dve vrste sreće. Jedna vrsta je kratkoročan osećaj sreće, akutna sreća, smatra profesor Simon Ajkof sa Instituta za proučavanje mozga i ponašanja u Juglihu. Drugi oblik sreće je povezan sa individualnim karakteristikama pojedinca. To je dugoročan stav, a ne kratkotrajni osećaj. U krajnjem slučaju, sreća i potraga za srećom su i najveća motivacija čoveka.
Često govorimo o ljudima koji su rođeni pod srećnom zvezdom, ali da li nam je sreća predoređena? Naučnici tvrde da, kada govorimo o sreći, geni definitivno igraju značajnu ulogu. Svako od nas ima genetske predispozicije koje utiču na to da li ćemo biti srećni ili ne. Iz ovih predispozicija se i razvijaju određene osobine, koje takođe mogu uticati na to da li ćemo se osećati srećnima.
Postavlja se pitanje da li su onda naši roditelji odgovorni za to da li ćemo ćešće doživljavati srećne trenutke u životu. Naučna istraživanja su dokazala da između 30 i 50 posto našeg karaktera jeste pod uticajem genetskog nasleđa i iskustava u ranom detinjstvu. To su dokazala istraživanja u kojima su se upoređivali pojedinci iste porodice. Stoga, poznata izreka koja kaže da je svako kovač svoje sreće možda i nije u potpunosti tačna.
Za našu sreću su ključni i različiti hormoni. Jedan od najbitnijih jeste neurotransmiter dopamin, hormon koji luči naš mozak. Ovaj hormon je zaslužan za kratkotrajne osećaje sreće. Primer za takvo osećanje jeste dobitak na lotou ili sreća pri nekoj pobedi. Ovakav osećaj ne može trajati večno. Dopamin se luči u slučaju neke pozitivne okolnosti ili nagrade koju nismo očekivali.
Ovaj hormon takođe utiče i na našu motivaciju, pogled na svet i rad. Iako dopamin može da izazove veliki osećaj zadovoljstva, nije jedini hormon koji je zaslužan za naša pozitivna osećanja. Serotonin je takođe jedan od takvih hormona. On je značajan i za kvalitet našeg sna, i za osećanje bola. Takođe, utiče i na naše sveopšte emotivno stanje. Može uticati i na našu motivaciju i osećaj blagostanja.
Pored ova dva, i noradrenalin ima značajno mesto u nervnom sistemu, a luči se pre svega u stresnim situacijama. On utiče na to da li smo budni i svesni događaja oko nas. Endorfin je praktično ljudski lek protiv bolova. Na primer, ako smo ozbiljno povređeni, endorfin će umanjiti taj bol. Čovek tada doživljava neku vrstu intoksikacije. Njegovo lučenje je pojačano i tokom bavljenja sportom.
Kada se nakon treninga osećamo zadovoljno, endorfin je uglavnom zaslužan za to. I oksitocin igra određenu ulogu. On utiče na bolove pri rađanju, reguliše proizvodnju mleka i ima veliki uticaj na odnos majke i deteta. Oksitocin pomaže i u borbi protiv anksioznosti i stresa. On može uticati i na socijalne sposobnosti, kao što je jačanje empatije.
Pročavanje sreće svakako deluje apstraktno i mnogi se pitaju kako je moguće proučavati nešto toliko nemerljivo. Metoda koja se u današnjoj nauci najčešće koristi u ovu svrhu je funkcionalna magnetna rezonanca. Ispitanici prolaze kroz različite testove i skener. Svake dve sekunde pravi se novi snimak mozga. Na ovaj način naučnici žele da uoče promene u radu mozga. To se dešava kada ispitanik doživi nešto pozitivno, a kao rezultat, telo oslobađa hormone sreće i aktivnost mozga se menja.
Pokušaji proučavanja sreće imaju čitavu istoriju. Skoro 50 godina naučnici pokušavaju da otkriju da li je sreća merljiva i da li se ona ogleda u nekoj nervnoj aktivnosti ili u određenim obrascima u aktivnosti mozga. Sve naše emocije su zasnovane na složenim nervnim vezama. To znači da ne postoji samo jedna regija mozga koja je zaslužna za našu sreću, već da postoji veći broj moždanih oblasti koje utiču na naše iskustvo.
Sreća je komplikovana interakcija. Bilo bi jako zgodno kada bismo svaki psihološki osećaj mogli povezati sa aktivnošću samo jednog dela mozga. Ukoliko je određeni deo aktivan, znači da smo srećni. Ali ovo nije slučaj. Uprkos svom tehnloškom napretku i novim mogućnostima istraživanja, svako mora sam da proceni da li je srećan ili ne, bez obzira na to da li je ta procena potpuno subjektivna.
(redinfoportal/pixabay)
Dodajte komentar