Mamina iskustva-prestala je da moli dete da uradi domaći, efekat iznenađujuć

Kao i sve majke osnovaca, blogerka Vendi Visner, imala je problem da natera dete da radi domaće zadatke. Međutim, nakog par godina ‘moljakanja’ rešila je da isproba potpuno drugačiji pristup od onoga koji je praktikovala i bila je oduševljena rezultatima.

Prvih nekoliko godina osnovne škole mog sina, vreme od tri do šest popodne postalo je vreme koje sam ja prvodila moleći ga da uradi domaći zadatak.

Večeru i desert smo odlagali dok se domaći ne uradi, kao i TV.  Kada bi se vratio iz škole, uvek je imao dovoljno vremena da ne misli na obaveze, a onda bismo krenuli sa moljakanjem.

Generalno, uvek bi na kraju uradio domaći zadatak i obično mu je za njega trebalo oko 15 minuta, ali vreme koje sam provodila u nagovaranju i moljakanju je bilo duplo duže od vremena koje mu je zapravo potrebno za domaći zadatak.

Kada je ove godine upisao četvrti razred osnovne škole, odlučila sam da potpuno promenim strategiju. Pitala bih ga da li toga dana ima neki domaći zadatak i da li mu je potrebna neka pomoć, ali njemu sam prepuštala ostatak posla.

Bila sam potpuno iznenađena kako se sve odvijalo od tog trenutka.

U početku je bilo napeto. Uglavnom bi se setio da nije uradio domaći pred spavanje i onda bi skočio iz kreveta i tek onda radio, što je malo poremetilo vreme odlaska na spavanje. Nekad bi zaboravio potpuno pa se ujutru ljutio što ga nisam ja podsetila na vreme.

Ja bih mu samo rekla:”To nije moja odgovornost”, i podsetila ga na to da mi je postalo mrsko da ga molim da uradi domaći.

Sada, nekoliko meseci kasnije, on sam radi domaće zadatke. Naravno, nekada ga prijateljski podsetim, ali to postaje sve ređe.

Primetila sam da je postao mnogo zainteresovaniji za zadatke nego ranije i da ima želju da bude što bolji u tome. Takođe, često se dešava da me zamoli da mu pomognem oko nekih stvari.

Moj sin generalno voli školu i voli da se takmiči pa nisam sigurna kako bi ovaj plan delovao na drugu decu. Ali ono u šta sam sigurna je da ako želite da veše dete stekne samodiciplinu onda je najbolje da se povučete i prepustite mu odgovornost domaćeg zadatka.

Imajte ovo na umu: vi nećete biti prisutni u svakom trenutku njegovog života. Pogotovu kada krene na fakultet.

Iz ovoga sam naučila jednu važnu lekciju a to je da kad stalno nadgledamo svaki detetov korak to može da bude poprilično opterećujuće za njega. Ako želimo da nam deca jednoga dana budu nezavisna i odgovorna potrebno je da se malo povučemo. Da im damo im priliku da pogreše. Tako će naučiti da želja za upehom treba da bude nešto što će oni sami poželeti a ne zadovoljenje nečijih zahteva.

Zato prestanite da se ponašate kao policija za domaće zadatke. Može delovati zatrašujuće u početku i verujte mi vaše dete će zabrljati u nekom trenutku, ali na duže staze ovo će imati pozitivan efekat i na vas i na dete.