Jedan od najvećih gubitnika trenutne krize koju je prouzrokovala pandemija kovida 19 svakako je turistička industrija, a posebno vazduhoplovna industrija, koja u poslednjih nekoliko meseci beleži opet masovna prizemljenja, usled opsežnih ograničenja putovanja širom sveta.
Vazdušni saobraćaj u Evropi nije izuzetak. U tom kontekstu, Evropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja, poznata pod nazivom Evrokontrol, analizirala je razvoj evropskog vazdušnog saobraćaja u narednih nekoliko godina do 2024. godine i otkrila neke zanimljive implikacije.
Drastično smanjenje i iskustvo prošlih kriza
U periodu između marta i oktobra ove godine bilo je 65% letova manje nego u isto vreme prošle godine. Ovo smanjenje znači da se vazdušni saobraćaj vratio na nivo pre devedesetih.
U isto vreme, prema ekspertima, BDP za zonu evra manji je za 7,5%. Ovo je veliki udarac za vazduhoplovnu industriju i vrlo verovatno će proći mnogo vremena pre nego što se kompletna industrija vrati na nivo pre krize. Ali koliko tačno? Prvo, neophodno je pogledati kako je industrija odgovorila u protekle dve prethodne krize.
Dva događaja koja je izabrao Evrokontrol bili su teroristički napadi 11. septembra i velika finansijska kriza (2008-11). Posle napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine, evropskoj industriji vazdušnog saobraćaja trebalo je godinu i po da se vrati na nivo iz 2001. godine.
Do oporavka je izgubljeno 200.000 letova. Finansijska kriza bila je nešto problematičnija. Rezultirala je sa 600.000 izgubljenih letova, a industriji je trebalo 8 godina da se vrati na nivo vazdušnog saobraćaja iz 2008. godine.
Tri scenarija za oporavak?
Gde je pandemija kovida 19 u poređenju sa gorepomenutim krizama? U ovom trenutku ono što je sigurno jeste da je izgubljeno 6 miliona letova!! Međutim, vreme oporavka je neizvesno i zavisi od nekoliko faktora.
Oni variraju od snage drugog talasa pandemije do državne pomoći industriji, kao i od potencijalnog uvođenja univerzalne vakcine za lečenje virusa.
Uzimajući u obzir ove faktore, Evrokontrol je izneo tri potencijalna scenarija koji bi se mogli razviti u godinama koje dolaze.
Prvi scenario pretpostavlja da će se ili pandemija završiti do sledećeg leta ili da će vakcina biti široko dostupna putnicima u avionu u istom periodu. To bi rezultiralo porastom poverenja putnika, kao i povećanjem infrastrukture i objekata za testiranje.
U isto vreme, avio-kompanije bi se vratile normalnoj ekonomskoj aktivnosti i ponovo bi mogle da ulažu i ponovo zapošljavaju osoblje. Sa ovom stopom rasta, oporavak na nivoima pre pandemije bio bi moguć 2024. godine.
Na osnovu drugog scenarija, gorepomenuto bi se dogodilo do letnjih meseci 2022. U ovom slučaju, vazdušni saobraćaj u Evropi vratio bi se na nivo iz 2019. godine 2026. godine.
Konačni i najnegativniji scenario pretpostavlja da će se pandemija nastaviti još dugo i to će rezultirati kontinuiranim niskim poverenjem putnika. U ovom slučaju, vakcina će biti dostupna do leta 2022, ali neće biti dosledno distribuirana širom sveta.
U ovom scenariju, avio-kompanije će imati ogromne poteškoće u poslovanju kao u pretkriznom periodu kao rezultat različitih novih regionalnih epidemija virusa. Tražnja za vazdušnim putovanjima obnoviće se za oko dve trećine stanovništva, ali postojaće opšte kolebanje u pogledu ovog prevoznog sredstva.
Dakle, u ovom okruženju malo je verovatno da će oporavak stići ranije nego 2029. godine.
Sve u svemu, u ovom trenutku je teško predvideti kako će se vazdušni saobraćaj u Evropi razvijati u narednim godinama. Međutim, sledeći meseci mogli bi da ukažu kojim smo putem krenuli, a time i potencijalno vreme oporavka vazduhoplovne industrije.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/b92
Dodajte komentar