Programerima iz Srbije, uskoro novac od aplikacija sa Gugla

Viceguverner NBS Dragana Stanić kaže za Tanjug da su do sada programeri, fizička lica, bili u prilici da njihove aplikacije budu besplatno preuzimane sa jednog dela servisa Guglove prodavnice, a da je za vlasnike aplikacija važno da se njihovi proizvodi postavljaju na drugom delu Gugl plej stora, gde je to na komercijalnoj osnovi.

“Gugl do nedavno to nije omogućavao nikome u regionu i bilo je mišljenja u javnosti da to onemogućava NBS svojim zakonskim propisima. Međutim, upravo je suprotno. Guverner se u proteklih par godina u nekoliko navrata obraćala Guglu i inicirala tu temu”, objašnjava Stanić.

Dodaje da se ova kompanija nedavno obratila NBS-u sa pitanjem da li postoje pravne prepreke za prodaju aplikacija.

Narodna banka je, kaže, razgovarala sa Guglovim predstavnicima i dala im pisano mišljenje da ne postoje nikakve prepreke da ta kompanija omogući našim programerima pristup ovom servisu, odnosno, da prodaju aplikacije na globalnom tržištu.

“Nadamo se da će ova globalna kompanija omogućiti ovaj servis i za našu zemlju u narednim mesecima”, rekla je viceguvernerka.

Stanić kaže da će biti omogućeno da korisnici iz Srbije registruju takozvani trgovački račun na Guglstoru što će im omogućiti da na komercijalnoj osnovi postavljaju svoje softverske proizvode i da dobiju zaradu od tih aplikacija na račune u bankama u našoj zemlji.

Ocenjuje da je to vrlo značajno za razvoj IT industrije u Srbiji, pre svega za pojedinačne programere – frilensere.

Stanić ističe da je aktivnost sa Guglom samo jedna od mnogih koje se preduzimaju u pravcu razvoja, ne samo finansijskog tržišta, nego i podsticanja inovacija na tržištu generalno.

Zoja Kukić iz Inicijative “Digitalna Srbija” kaže da je Gugl u poslednjih godinu i po dana intenzivirao odnose sa srpskim IT i startap tržištem, iako ta kompanija u našoj zemlji nema kancelariju.

Ukazuje da u mnogim državama ovakva mogućnost postoji godinama.

“Treba da olakšamo i unapredimo regulativu, da bi nas bilo još više i da bi smo bili još uspešniji”, kaže Kukić.

Trenutno je, objašnjava, omogućeno da domaći programeri naplaćuju svoje proizvode na plejstoru Gugla i da naplaćuju unutar aplikacije neke dodatne karakteristike, što do sada nije bilo moguće.

Naši programeri su i do sada naplaćivali svoje proizvode, ali tako što su kompanije registrovali u nekim drugim zemljama.

“Naš zakon je komplikovan i izazovan u smislu prilagođavanja, a Gugl je očigledno odlučio da se prilagodi u nekoj razumnoj meri, ali pitanje da li to možemo da očekujemo od drugih igrača”, rekla je ona.

U organizaciji Inicijativa “Digitalna Srbija” nemaju podatke o broju aplikacija koje se postavljaju na Guglovu prodavnicu sa ovih prostora.

Navode da Nordeusovu aplikaciju, proizvod iz Srbije, na Gugl plej storu ima ukupno 200 miliona igrača dok aplikacije gejming studija “Tu desperados” imaju 30 miliona preuzimanja širom sveta.