Sacro Bosco („Sveti gaj“), pozat i kao park čudovišta u vrtu Bomarzo podignut je kao rezultat melanholije koju je naručio princ Pjer Frančeso Orsini 1552. godine.
Izgrađen tokom italijanske renesanse, ovaj park je bizarni raj koji se opisuje kao nadrealizam 16 veka.
Park čine brojne kolosalne skulpture, od kojih su mnoge izvajane u stenama.
Orsini, koji je bio poznat kao dobar pokrovitelj umetnosti, angažovao je veoma cenjenog arhitektu Pirra Ligoria da mu pomogne da izgradi park koji će istovremeno odati počast njegovoj pokojnoj ženi i služiti kao izraz njegove tuge.
Park nije imao za cilj da zadovolji, već da zadivi, a kao i mnoga umetnička dela, njegova simbolika je tajanstvena.
Park čudovišta nije bio samo mesto gde je Orsini pronašao mir i okružio se piscima i umetnicima, već je vekovima kasnije to čudo u prirodi inspirisalo velike nadrealne umetnike. Bio je jedno od omiljenih mesta Salvadora Dalija koji je na ovom mestu pronašao inspiraciju za sliku iz 1946. „Iskušenje svetog Antonija“.
Vodeća skulptura u parku iz 16. veka su ogromna usta koja vrište (poznata kao „usta pakla“), unutar kojih, na jeziku, stoji sto za piknik i dovoljno mesta za ručak za malu grupu.
Tokom devetnaestog veka, ovo pejzažno čudo palo je u zaborav. Ono što je nekada bila umetnička oaza, postalo je trošni park koji je progutala priroda.
Međutim, sedamdesetih godina prošlog veka, program restauracije sprovela je porodica Betini, a danas je ovo čudo prirode turistička atrakcija.
(24sedam/pixabay)
Dodajte komentar