Svetski naučnici tvrde da su napravili najpreciznije informacije o najdubljim tačkama svakog od pet najvećih okeana. Istraživački tim mapirao je ključne lokacije na kojima se morsko dno spušta u Tihi, Atlantski, Indijski, Arktički i Južni okean
Rigorozne tehnike merenja koje je primenio tim “Pet dubina” potvrdile su da je “Java” pobedila, dok je najniži deo u rovu, na dubini od 7.187 m, zapravo je 387 kilometara od mesta na kojem su prethodni podaci sugerisali da bi mogla biti najdublja tačka prenosi BBC.
Isto tako, u Južnom okeanu sada postoji novo mesto koje može da se smatra najdubljom tačkom tog regiona, a koje se nalazi na 7.432 metara dubine. Takođe, navodi se, postoji mesto u istom rovu, samo na severu, koje je još dublje “Meteor Deep” na 8.265 metara, ali je tehnički u Atlantskom okeanu.
“Tokom 10 meseci, dok smo obilazili ovih pet lokacija, mapirali smo područje veličine kontinentalne Francuske. Ali unutar toga bilo je područje veličine Finske koje je bilo potpuno novo, a morsko dno nikada ranije nije bilo viđeno”, objasnila je članica tima Heder Stjuart iz Britanskog geološkog zavoda.
Najdublje mesto na Atlantiku je u Portoriko rovu, mestu zvanom “Braunson Dip” na 8.378 metara. Sve ove informacije se predaju Projektu “Nippon Foundation-GEBCO Seabed 2030”, čiji je cilj da do kraja decenije sastavi, iz raznih izvora podataka, dubinsku mapu celog okeana.
Ove mape su od suštinskog značaja za navigaciju, naravno, i za polaganje podvodnih kablova i cevovoda, ali i za upravljanje ribarstvom i konzervaciju, jer se oko podvodnih planina okupljaju divlje životinje. Dodaje se da morsko dno utiče na ponašanje okeanskih struja i vertikalno mešanje vode, a sve ove informacije su potrebne za poboljšanje modela koji prognoziraju buduće klimatske promene, jer okeani igraju ključnu ulogu u kretanju toplote širom planete.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Tanjug
