Poslednjih nedelja puni ambulante i domove zdravlja i skoro da nema onih koji u okolini, kući ili lično nisu osetili kako izgleda taj miks virusa. Prijavljena je i epidemija velikog kašlja. Ipak, zaštitnu masku malo ko nosi, čak i u zdravstvenim ustanovama.
Profesor doktor Sergej Bubnovskij, čuveni moskovski specijalista za kineziterapiju, preporučuje jednostavan metod za jačanje imuniteta.
Sibirski stil
Svako veče, kad se vratite kući posle napornog radnog dana, sipajte u kadu ili lavor 10-15 centimetara potpuno hladne, ledene vode. Nikako ne dodajte toplu vodu! Zatim uđite bosi u kadu i tapkajte stopalima po ledenoj vodi samo 10-15 sekundi! Možete i da zaplešete uz neku veselu muziku.
Nakon toga izađite iz kade i obrišite noge grubim frotirskim peškirom i obujte vunene čarape. Tako radite svako veče i znatno ćete ojačati svoj imunitet.
Ako vas je već uhvatio grip, to je razlog više da odlučno ojačate svoj imunitet. U tom slučaju tapkajte bosim nogama po ledenoj vodi na svaka četiri sata, savetuje Bubnovskij.
Ako zaboli gležanj ili neki zglob vežite ga vunenim oblogom i možete se osloboditi bolova u zglobovima.
Prirodana vuna se smatra lekom za mnoge bolesti, na primer nošenjem vunenih čarapa je moguće u značajnoj meri poboljšati cirkulaciju krvi, smaniti krvni pritisak i proširiti krvne sudove.
Nošenjem vunenih čarapa delujemo masažno na akupresurne tačke na stopalima koje su povezane sa vitelnim delovima našeg organizma.
Vlakna od vune, koja se nalaze uz našu kožu vrše laganu masažu. Vuna lagano i nežno masira sve nervne završetke na ljudskom telu, a to pospešuje cirkulaciju krvi i normalizuje krvni pritisak u celom organizmu.
U sastav ovčije vune ulazi supstanca koja se zove lanolin ili životinjski vosak. Lanolin se rastvara na temperaturi od 36 stepeni, a zatim prodire u našu kožu, delujući na mišiće, kičmu, disajne puteve i zglobove, a takođe pomaže u oslobađanju napetosti naših mišića.
Noću kada držite vunene čarape, od prirodne vune ne-farbane, na nogama obezbedićete sebi dobar san.
Ovčija vuna u sebe upija 40% vlage, dok je suva. Takvo zagrevanje se smatra veoma zdravim. Jedinstvena svojstva vune pomažu u lečenju bolesti povezanih sa mišićno skeletnim sistemom. Artritis i reumatizam.
Dobra je za lečenje žuljeva na nogama.
Ljudi koji su imali prelome mnogo brže se oporave ako nose vunene odevne predmete na mestima preloma.
Sa bilo kojim obolenjem elektrostatičko polje našeg tela je narušeno, a obnavlja se isključivo prirodnim putem. Vunena vlakna trljajući se jedno o drugo pomažu u stvaranju elektrostatičkog polja.
Zbog svoje kompleksne strukture, proizvodi od ovčije vune imaju zaštitna svojstva topline, lakoću i mekoću. Svojstva zagrevanja blagotvorno deluju na poboljšanje mikrocirkulacije u celom organizmu.
Prirodni materijali koji propuštaju vazduh su stalno potrebni ljudskoj koži i potrudite se da ih što više koristite.
Pletenje vunenih čarapa
Pletenje vunenih čarapa deo je tradicije starih zanata koje uprkos savremenom načinu života i odevanja i dalje opstaje. Iako je svaki kraj naše zemlje imao svoje specifične šare i motive koje ih čine malim umetničkim delima, može se reći da se one pletu na isti način sa pet igala i da svaki par potpuno nov ili okrpljen ima svoju lepotu i toplinu.
Plele su ih čobanice, bake, majke za svoje ukućane, poklanjale su ih i darivale, spremale kao deo devojačkog miraza. One koje su ukućani nosili svakog dana bile su jednostavnije od onih ukrašenih bogatom ornamentikom koje su bile namenjene ondašnjim svečanostima, uglavnom svetkovinama i venčanjima. Vunene čarape nosile su se zimi da štite od hladnoće ali i tokom leta kako bi sprečile znojenje nogu.
Kako se spremala vuna?
Najviše čarapa nastalo je tokom dugih zimskih večeri kada su domaćice imale najmanje posla, te su se sa iglama u rukama družile, kako predanje kaže, uz lampu, ali i pesmu i šalu razmenjujući i upoređujući šare i motive na svojim rukotvorinama.
Vredne pletilje radovale su se i proleću, periodu kada su se šišale ovce i kada ih je čekao veoma važan posao oko pripeme vune koji bi počeo pranjem na obližnjim rekama i potocima. Posle sušenja vunu su češljale grebenima, a zatim je na red dolazila preslica i vreteno kojom su žene veštih ruku uz staru narodnu pesmu prele niti.
(sd.rs/pixabay)
