Od detinjstva treba početi sa učenjem stranih jezika

Što  više jezika znaš, to više vrediš – izreka je koju deca ne shvataju u detinjstvu, dok odrasli često pokušavaju da im je nametnu. Još manje im je blisko značenje reči “poliglota”. Ali ono što je od toga važnije, jeste da mališani sve ranije i brže usvajaju strane, a pogotovo engleski jezik. I to je više nego dobra vest. Jer, istraživanja pokazuju da se ova aktivnost pozitivno odražava na razvoj inteligencije, nivo samopouzdanja, sposobnost “multitaskinga”, stepen snalažljivosti i veštine socijalne pismenosti.

Koje su još privilegije učenja, kada je najbolje da se krene na kurs, koliko usvajanje znanja zavisi od kreativnosti predavača, ali i zašto je pogrešno po svaku cenu terati dete da ide na privatne časove, razgovaramo sa Milanom Ivoševićem (36), profesorom engleskog jezika iz Rume.

– Svaki vid učenja razvija mozak – ističe sagovornik “Života plus”. – Neka istraživanja pokazuju da se mozak razvija do 12. godine, pa je izuzetno bitno da se do tog doba deca bave aktivnostima koje doprinose razvoju inteligencije. Mozak moramo da razvijamo, da ga podstičemo. Ipak, ne treba preterivati. U današnje vreme deca su prenatrpana raznim aktivnostima, idu na kurs stranog jezika, u muzičku školu, na sport, u školicu intelektualnih veština… I onda se dođe u situaciju da mališan koji još nije krenuo u prvi razred ima više obaveza nego odrastao čovek. Dete treba, pre svega, da bude dete i treba mu dopustiti da se igra, jer se i kroz igru razvijaju intelektualne veštine. Nigde neće zakasniti ako krene da uči strani jezik onako kako je to programom zamišljeno – kada krene u školu.

Milan već više od decenije predaje engleski u OŠ “Milica Stojadinović Srpkinja” u Vrdniku, pokušavajući da od učenika napravi male-velike “Engleze”. Da bi u tome uspeo, svestan je da gradivo mora da im približi na interesantan način.

– Program u školi je izuzetno obiman, a nedeljni fond časova nedovoljan. Ipak, postoji mogućnost da se “iskoči” iz šablona, jer jezik nije egzaktna nauka. Prisutan je u našoj svakodnevici, pa poenta i jeste približiti ga učeniku tako da ga on prepoznaje kao nešto što mu je blisko i potrebno. Škola omogućava osnovni vid učenja jezika, ali kao i u svemu, potrebno je individualno angažovanje, jer uspeh će doći ako damo makar delić više od svojih mogućnosti. Taj dodatni rad nisu samo privatni časovi. To je svakodnevni kontakt sa stranim jezikom, kroz film, muziku, internet, igrice… – kaže profesor.

Statistika pokazuje da sve veći broj mališana pohađa privatne časove jezika, a sagovornik “Života plus” ima iskustvo i u tom radu, jer u Rumi drži privatnu školu. Koliko će znanja tu deca usvojiti, opet umnogome, kaže, zavisi od predavača. Potrebno je pažljivo osmisliti časove, da bi i najmlađim i najstarijim polaznicima učenje bilo zanimljivo i korisno.

– Ne obraćate se isto detetu od sedam godina i onom od 15. Za sve njih mora da se stvori i radna i zanimljiva klima. E, tu nastupa predavač kao neko ko je generator svega što se dešava na času – navodi Ivošević.

Nove generacije se gotovo rađaju sa modernim spravicama u ruci, pa tako ne znaju ni reč srpskog jezika, a već igraju igrice i gledaju crtaće na engleskom ili francuskom, vrlo brzo koriste američke skraćenice, pevaju na italijanskom. Barataju alatkama na telefonu brže i lakše od odraslih. Čini se da tako novi klinci zaista imaju veće predispozicije da postanu poliglote.

– To je zaista tako. Uporedite svoje detinjstvo sa detinjstvom današnje dece i eto odgovora. Strani jezik, pogotovo engleski, danas je svuda oko nas, mada je to često i neopravdano, gledajući sa lingvističke strane. Neretko nam već u prvom razredu dolaze klinci sposobni da komuniciraju na engleskom. Imali smo slučajeve da dete prvo progovori na stranom, pa tek onda na maternjem jeziku, a da pritom roditelji to ne forsiraju, čak mnogi ni ne govore engleski. Dakle, dečji mozak je kao sunđer – upija sve oko sebe. Porebno je samo podstaći ga i dobro usmeriti – poručuje sagovornik “Života plus”.

Foto: Pixabay

Izvor: PRessSerbia/ Novosti