Ako majke svoje prevremeno rođene bebe stalno nose uz sebe, ako ih greju i doje, to može imati značajne posledice na kasniji život dece.
Ovim pitanjem bavila se jedna studija koja je dvadeset godina pratila napredovanje prevremeno rođenih beba. Nemački magazin „Zdravlje” prenosi nam neke od njihovih zaključaka.
Bebe koje su rođene pre vremena imaju velike i dugotrajne koristi od čestog fizičkog kontakta sa svojim roditeljima u prvim nedeljama života. To je pokazala jedna dugoročna studija o takozvanoj „kengur-metodi”, koja je sprovedena uz podršku kanadskih naučnika u Bogoti, glavnom gradu Kolumbije.
Majke koje su učestvovale u studiji često su nosile neuhranjene prevremeno rođene bebe neposredno uz kožu, grejale ih i dojile. Osim majki, u istraživanje su bile uključene cele porodice, koje su obučene kako da se ophode sa odojčetom. U kontrolnu grupu spadale su bebe koje su u svojim prvim mesecima na tradicionalan način negovali pomoćnici, uglavnom u inkubatorima.
Nakon 18 do 20 godina, naučnici su se ponovo susreli sa bebama učesnicama studije, sada adolescentima, kada su ih ispitivali i proučavali tri dana. Na ovaj način sakupili su podatke o 264 deteta koja su na svet došla sa manje od 1800 grama u periodu između 1993. i 1996. godine.
U analizi objavljenoj u medicinskom časopisu „Pedijatrija“, do izražaja su došle jasne prednosti „kengur-beba”. Naime, te bebe su uglavnom kasnije izrastale u manje agresivnu, impulsivnu i hiperaktivnu decu od onih koje su svoje prve nedelje života provele u inkubatoru, pišu autori okupljeni oko Natali Čarpak iz „Kengur Fondacije” u Bogoti.
Čak je i stopa smrtnosti kod „kengur-beba” bila znatno niža nego kod onih iz kontrolne grupe sa inkubatorima. Njihov mozak je bolje napredovao, naročito u onim zonama neophodnim za učenje, a jako osetljivim bebama je 20 godina kasnije IQ bio nešto viši od proseka. Deca iz „kengur-programa“ imala su bolje rezultate u školi, manje su izostajala sa nastave, a kao mladi zaposleni su u proseku zarađivali više.
Velika prednost ove studije jeste to što su naučnici uspeli da održe kontakt dug 20 godina sa ispitivanom decom. Uprkos tome, rezultate ipak treba obazrivo tumačiti zbog relativno malog broja učesnika. Doduše, i ostale studije svedoče o pozitivnim efektima „kengur-metode”. Tako, prema zaključku Svetske zdravstvene organizacije (SZO), fizički kontakt sa bebom može da zaštiti od teških bolesti, da se odrazi pozitivno na dojenje i da snizi nivo stresa kod majke.
Naučnici iz aktuelne studije objasnili su pozitivne efekte i time što su, zahvaljujući obuci koju su pratili, roditelji iz „kengur-grupe” mogli bolje da procene potrebe deteta i da stečeno znanje trajno primene. Ovo je pre svega imalo efekta u siromašnim porodicama sa niskim nivoom obrazovanja. „Svakodnevne aktivnosti kod kuće dugoročno imaju najveći direktni uticaj na dete”, zaključuju naučnici.
Program se, dakle, pozitivno odrazio na porodice – njihov osećaj međusobne povezanosti je bio bolji i opšta atmosfera je delovala bliskije. Uz to se pokazalo da parovi češće ostaju zajedno ako i očevi svoju prevremeno rođenu decu nose u nosiljci.
„Čvrsto smo ubeđeni da ova efikasna, naučno zasnovana metoda može da se primeni u svim okruženjima – od onih sa jako ograničenim pristupom zdravstvenim ustanovama, do onih kojima taj pristup nije ograničen”, kaže Čarpak. Godišnje se prema podacima SZO u svetu pre 38. nedelje trudnoće rodi 15 miliona beba.
Upravo zato što je tehnika za negovanje prevremeno rođenih beba dostupna u svim regionima sveta, i samim tim se javlja manje teških zdravstvenih posledica, treba staviti naglasak na otkrivanje manjih simptoma. „Minorna dejstva kao što su blaži kognitivni deficiti, slabije razvijena fina motorika, smanjene mogućnosti sluha i govora, kao i smetnje u koncentraciji mogu da ostanu neotkriveni, a imaju dubljeg efekta na život porodice”, dodaje Čaprak.
„Kengurovanje” je rašireno i u nemačkim odeljenjima za negu prevremeno rođenih beba. Od toga nemaju korist samo odojčad. Roditelji uče kako da se ponašaju sa naizgled krhkim bebama, kako da prevaziđu strah od dodira i da sa njima izgrade odnos. Ovaj proces je izrazito važan zato što se neke majke prevremeno rođene dece osećaju krivima, jer nisu mogle da iznesu trudnoću svih devet meseci.
Još jednom je dokazano da nema boljeg leka i podrške od majčinog dodira i zagrljaja. „Kengurovanje” se svakako savetuje i svim ostalim majkama.
(redinfoportal)
Dodajte komentar