Na krovu jednog paviljona u njegovom rodnom Medeljinu, ostalo je telo velikog kolumbijskog narko bosa, Pabla Eskobara. 1993. godine, je američka policija u saradnji sa svojim kolumbijskim kolegama uspela da stane na put višegodišnjem teroru beskrupuloznog ubice, za čije vreme je stradalo na hiljade ljudi.
Međutim, kada je u pitanju Kolumbija Medeljin naročito, narod je u čoveku kao što je Eskobar video nešto drugo. Kako je najveći problem ovog malog grada bila njegova siromašnost i težak socijalni položaj stanovništva, Pablo je, bar isprva, želeo da pomogne svojim sugrađanima.
Njegovo dobročinstvo pretvorilo u nezajažljivu želju za vlašću koja je postala fenomen koji je prevazišao granice Kolumbije. Kako je Pablo Eskobar počeo i završio svoju karijeru, i kako izgleda Kolumbija posle Eskobara?
Pablo Eskobar – uspon najvećeg narko bosa u istoriji
Pablo Emilio Eskobar Gaviria, rođen je 1. decembra 1949. u gradu Rionegro u Kolumbiji, a ubijen je 2. decembra 1993. u obližnjem gradu Medeljin, gde je živeo, vodio medeljinski kartel i postao, bez sumnje, najveći švercer droge na svetu, u periodu osamdesetih i ranih devedesetih godina prošlog veka.
Eskobar je Medeljin uvek posmatrao kao svoj rodni grad, jer se njegova porodica ubrzo nakon njegovog rođenja preselila u Envigado – predgrađe Medeljina, gde je mladi Pablo i otpočeo svoju karijeru u kriminalu. Njegove rane ilegalne aktivnosti ogledale su se u švercu kućnih aparata, radio opreme i preprodaje nadgrobnih spomenika.
Kako je sedamdesetih Kolumbijom cvetao posao šverca kokaina i uzgoja biljke koke, Medeljin je zahvaljujući neposrednoj blizini Perua, Ekvadora i Bolivije bio uvučen u unosan posao. Pablo Eskobar sa braćom Oćoa (Huan Davih, Horhe Luis i Fabio) postaje glavni predstavnik Kolumbije u poslu.
Eskobar vodi luksuzan i bahat život
Već do sredine osamdeseti godina, Medeljin je prednjačio u broju farmi za uzgoj koke i distribuciji gotovog proizvoda, a korist od toga merila se ogromnim sumama novca, od kog je korist imalo celo stanovništvo Medeljina, a ne samo “narkosi”.
Procenjuje se da je samo Pablo Eskobar, u zenitu svoje slave, zaradio reko 25 milijardi dolara, kupio preko 40 imanja širom zemlje veličine i do 3000 hektara, ali su neki išli toliko daleko da su u svom dvorištu pravili privatne zoološke vrtove, sa žirafama, nilskim konjima i kamilama, koje su dopremanje sa raznih krajeva sveta, najpre iz Afrike.
Od podizanja crkava do eksplozije punog aviona
Socijalni položaj stanovnika Medeljina značajno se poboljšao izdizanjem jednog od njih na ekonomskoj lestvici. Deca su posećivala pomenute zoološke vrtove bez nadokade, bilo je novca za zdravstvo, hranu, vašare čak, a Eskobar je u Medeljinu je podigao i dve crkve, koje su mu u znak zahvalnosti oslikale lik na zidu iznad oltara.
Zadovoljni narod ga je prozvao Robin Hudom iz Medeljina, i stali su uz njega u njegovoj želji da se domogne mesta u kolumbijskom kongresu 1989. Niko nije želeo da misli o tome odakle sav taj novac, i šta su ljudi morali da rade za njega kako bi otplatili Pablovo “milosrđe”.
“Plata o plomo” – stil života beskrupuloznog teroriste i ubice
Međutim, filantropija koju je pokazivao Pablo Eskobar uvek je bila u senci zbog njegove poznate okrutnosti. U poslu i okršajima sa suparničkim, Kali kartelom, neprikosnoveno se držao “plata o plomo” devize – što je za njegove neprijatelje značilo da će posao, ili sam život, osigurati ili novcem ili srebrom (mecima).
“Bolje grob u Kolumbiji nego ćelija u Americi”
Kako bi osigurao primat u poslu sa kartelima, neretko su žrtve njegovih obračuna bili visoki funkcioneri vlade, političari, policajci i civili. Za eksploziju aviona 1989. direktno je okrivljen kartel Medeljin.
Avion je tako olako dignut u vazduh zbog dojave da se u njemu nalazio budući predsednik Cezar Gavirija, koji se aktvno zalagao za izručenje Pabla Eskobara i njegovih najbližih saradnika američkom sudu pravde. U napadu na avion stradalo je više od 100 ljudi.
Pablo Eskobar, pad i predaja – zatvor La Catedral
U junu 1991. kolumbijski ustav je prepravljen u pokušaju da se Pablo Eskobar ubedi na predaju. Zabranjeno je izručivanje kolumbijskih kriminalaca Amerikancima, i na trenutak se činilo da borba sa Eskobarom može da urodi plodom, i to u korist Latinske Amerike. Kolumbija je odahnula.
„Posle sedam godina progona, povreda i borbi, sada ću, pošto je to neophodno, polako otići u zatvor, kako bi doprineo izmirenju s mojom ljubljenom otadžbinom.“
Međutom, Eskobarova predaja imala je mali učinak na sveukupnu stopu kriminala, jer je on sve svoje poslove nastavio da vodi iz zatvora. Zatvor je postao centrala kartela Medeljin.
Eskobar je sebi saradio luksuzni zatvor koji je bio poznat pod nazivom “La Catedral” – utvrđeni kompleks koji je u svom sastavu imao vodopad, noćne klubove, centre za opuštanje, sportske terene i kompletnu telekomunikacijsku mrežu. Još jedna zanimljivost je ta što je policiji bio zabranjen pristup unutar zgrade.
Neslavni kraj i večna inspiracija
Eskobar je ubijao i unutar zidina svog luksuznog kaveza. Posle jednog takvog ekcesa sa mučenjem i ubistvom dva pripadnika kartela, policija je odlučila da stane na kraj bezvlašću, jednom zauvek.
Međutim, u julu 1992. Eskobar beži od policije, i više od godinu dana se uspešo krije, ni manje ni više nego u Medeljinu. Na krovu jedne zgrade u naselju koje ga je krilo, policija ga je upucala i slikala se sa njegovim krvavim telom, kao trofejem pobede dobra nad zlom.
Bio je to kraj čoveka koji je činio veća zverstva negoli životinja, ali priče o njemu postale su fenomen veći od samog života. Brojni dokumentarci, serije i filmovi bili su inspirisani likom i delom Pabla Eskobara, čak i danas, 26 godina od njegovog ubistva. Međutim, na koji nači se promenio život u Kolumbiji nakon njegove smrti?
Kako izgleda Kolumbija posle Eskobara?
Kolumbija posle Eskobara se sa sramom seća sramote koja joj je učininjena, i koja je dovela do toga da njihova zemlja u svetu važi za leglo narko mafije. Međutim, postoje i oni koji ignorišu sva zlodela počinjena od ruke Pabla Eskobara i poštuju, čak slave njegov lik i delo.
Iako se šverc narkotika nastavio i posle njega (Kolumbija je najveći svetski proizvođač kokaina, a SAD joj je glavno tržište), neke stvari su se zauvek promenile.
- Kolumbija dobija nove “narko” reči, priče i zanimanja
Genije zla i popularni zikovac – Pablo Eskobar je obeležio kolektivnu svest Kolumbije, a prefiks narko se koristi da opiše mnoge pravce u različitim industrijama. Tako danas postoje narkonovele, narkopolitika, narkomuzika…
Postale su popularne priče i ispovesti takozvanih “sikarija” – plaćenih ubica poznatih narko švercera iz Medeljina (kasnije i iz drugih gradova). Slikovite priče o švercu droge i oružja, o ubijanju ali i pomaganju svojih zemljaka, postale su ideološki narativ, koji do današnjeg dana nije uspeo da obriše Pablov lik iz kolektivnog sećanja.
Fernando Botero je ovekovečio njegovu smrt na ulju na platnu, nobelovac Gabrijel Garsija Markes je to učinio u romanu “Vest o otmici”, a Netflix je dao svoj doprinos i serijom “Narcos” – u kojoj su prikazali čak i njegovu porodicu, ženu, majku i dvoje dece, pa čak i ljubavnicu, novinarku Virhiniju Valjeho, i političare sa kojima se “borio”.
- Kolumbija i dalje u strahu za bezbednost
Detaljni pretresi na ulazima u tržne centre, policija naoružana kao vojska i svako kretanje po gradu obavlja se sa treperavim strahom u vazduhu.
Samo u razmaku od septembra do decembra 1989. godine kartel Medeljin je pod vođstvom Pabla Eskobara ubio 3 hiljade ljudi, podmećući bombe pod automobile, hotele, čak apoteke i izavačke kuće. Svaka prometna zgrada mogla je biti bojište ovog ubice u borbi sa državom i kriminalcima rivalima.
Koliko je strah bio snažan govori i podatak da su i danas, četvrt veka kasnije, sigurnosni protokoli u većim, javnim zgradama i površinama na vrlo visokom nivou. Firme koje nude usluge obezbeđenja, doniraju pomoć državnim službama u vidu pasa koji umeju da nanjuše dinamit i elektronske naprave.
I danas, ulazak u veće tržne centre praćen je nelagodnošću i strahom. Strah se toliko odomaćio, da je privatno obezbeđenje postalo moda, a ne stvar bezbednosti.
- Eskobar kao začetnik ekstravagancije u Kolumbiji
Privatni avioni i piste na imanjima, privatni zoo vrtovi sa egzotičnim životinjama iz Afrike, personalizovani automobili i oružje, raskalašne zabave sa silikonskim lepoticama… Esobarov ekstravagantni život, kog se domogao kao terorista i švercer, nije bio način života samo među kriminalcima.
Čak i trećerazredni moteli, u koje ljudi odlaze zarad malo “zabave” sa prostitutkama, danas izgledaju kao iščupana epizoda iz Pablovog života. Ta etiketa o uživanju, koju su narko-šverceri osamdesetih godina duboko usadili u život Kolumbijaca, započela je kao Pablova “osveta siromašnih” – dajući kuće, novac, posao, nakit i zabave onima koji nikad nisu imali ništa.
Izgled seljaka koji su postali gospoda i danas je vrlo aktuelan, i nije rektost sresti na ulici, tipičnog kolumbijskog skorojevića, u ogromnom džipu, sa košuljom raskopčanom do pupka, zlatnim lancem oko vrata i izoperisanom devojkom uz sebe. Oni tada postaju tipičan primer čoveka koji je do uspeha (novca) došao brzo i lako.
Neki antropolozi tvrde da se ovakav način života vidi i u odgoju i tendencijama mladih ljudi koji brzo dolaze do velikog novca, kao što je to slučaj sa najvećim ambasadorima Kolumbije – sa fudbalerima. Takozvana “estetika krunisanih” zaživela je čak i posle Pabla i postala način života svih ljudi.
Narko bos, terorista, dobročinitelj – pre 25 godina Pablo Eskobar je bio najtraženiji Kolumbijac na svetu i najopasniji kriminalac svog, a neki bi rekli i svih vremena. U njegov mozak, želje i osećanja bilo je teško proniknuti, ali je jasno da je sve radio sa namerom da osvoji svet, što mu je u jednom trenutku i pošlo za rukom.
Danas? Pa, ni danas nije ništa bolje. Narko klanovi i dalje vladaju Kolumbijom, stanovništvo je naviklo, pa ni ne vidi veći problem u tome, sve dok imaju korist od njihovog posla. Vlada i ceo politički sistem je duboko ogrezao u korupciju, a Pablo Eskobar, iako mrtav, i dalje važi za kralja Kolumbije i idola mladih, siromašnih dečaka – ali u tišini, da se ne čuje javno.
(putujsigurno/pixabay)
Dodajte komentar