Minimalna korpa za tročlanu porodicu je nešto više od 36.000 dinara, neto plata 54.271 dinar, iznos kredita skoro 150.000 dinara – postavlja se pitanje: Da li onda može da se uštedi u Srbiji?
Na prvi pogled gotovo izgleda kao nemoguća misija, ali reč je o prosečnim iznosima iz poslednjih statističkih izveštaja od kojih mnogo toga odudara kada se zaviri u pojedinačni bilans stanja svakog građana.
Na to utiču i mesečna primanja, koja zavisi i da li je neko zaposlen, penzioner, koliko je domaćinstvo u kome živi, ali i u kom gradu Srbije živi. Samo po ovom kriterijumu troškovi variraju i do 10.000 dinara kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi.
Tu negde na rubovima ostaje prostor za štednju, barem su tako potvrdili građani u anketi. U prilog tome govore i podaci Narodne banke Srbije, prema kojima je štednja građana u stalnom porastu kada je reč o oročenom novcu. Dinarska štednja je premašila 50 milijardi dinara, a kontinuirano raste i devizna štednja koja iznosi oko 9,5 milijardi evra.
Na ulicama Beograda nekoliko studenata odalo je recept kako oni štede i na čemu.
– Štedim na dnevnom nivou, na primer odreknem se neke grickalice, nekog pića, mada to već potrošim sutradan na nešto drugo, pa tako da mi sistem baš i ne funkcioniše najbolje – iskren je bio jedan akademac.
Njegov pak vršnjak kaže da se on potrudi da ostavi svaki dan bilo kakvu sumu sa strane.
– Ako imam taj dan 300 dinara u džepu, ostaviću 50 i nakupi se. Ne štedim samo na hrani i na patikama, mislim da to mora da se kupi kvalitetno – dodaje on.
Jedna studenkinja ispred Filozofskog fakulteta kaže da štedi kupujući jeftiniju garderobu.
– Ostavim sa strane kad dobijem neki novac do rodbine. Vodim računa i da ne kupujum skupe stvari, tako da može da mi ostane novca i posle kupovine – kaže studentkinja.
Njen kolega sa drugog fakulteta kaže da radi privremene studentske poslove i odvaja iznose koji se razliku iz meseca u mesec.
– Nemam stalnu platu, pa ne mogu da napravim ni plan koliko mesečno mogu da odvojim. Najbolje je tako odvajati u slamaricu, pa to posle iskoristiti za uživanje, kao što je letovanje – objasnio je on.
Ipak, iako se svako služi svojim trikom, suma koju mesečno uštede je slična – kako kažu, od 3.000 do 4.000 dinara.
Pojedini ispitanici u našoj anketi gotovo kao iz topa su rekli da ne štede, ali kada su se malo preračunali, ipak im ostane par hiljada dinara. Ipak, među njima je bilo i onih koji imaju računicu kako ostavljaju rezervu za crne dane.
– Izdavanje nekretnine je jedan od sigurnih vidova štednje – odao je jedan Beograđanin.
Jedna Beograđanka, ipak, svakog meseca napravi računicu.
– Stavi se na papir koliko su dažbine, koliko je potrebno za hranu, pa šta ostane skloni se sa strane. Pazim koliko šta košta, u nabavku idem u veleprodaju, iskoristim neku akciju i ostane nekad više, nekad manje – iskrena je.
A koliko ostane? Kako sama kaže, nekad odvoji oko 3.000, a nekad oko 5.000 dinara.Sagovornik koji izdavanje stana vidi kao dobar način za štednju, smatra da s prosečnom platom i malo ustezanja godišnje može da se uštedi oko 1.000 evra.
Prosečna penzija u Srbiji je 26.300 dinara, ali opet, to je samo prosek. I dok ima i imućnijih penzionera, među najstarijim sugrađanima ima i onih sa znatno manjim mesečnim primanjima. Upravo je takav bio sagovornik.
– Imam penziju 16.000 dinara i meni je dosta. Ne pijem, ne pušim, samo za hranu i nešto što ostane, ostavljam u rezervi. Možeš danas da potrošiš 200 dinara, a možeš 100 dinara i onda 100 dinara ostaviš i tako se štedi. Novac je rekao: “Ja mogu svakome da budem ako ume da me čuva, da me drži” – savetuje stariji gospodin.
Dodajte komentar