Šta treba uraditi kada doživimo emotivnu bol? Ovo je najbolji lek za slomljeno srce.
Uteha kao majčin poljubac u koleno koje smo povredili, kao san, kao hrana, kao muzika ili priča, kao blizina voljene osobe, sigurno mesto gde ćemo tugovati, gde ćemo smeti da budemo slabi i slomljeni i gde će nas život barem na trenutak pustiti na miru…
Svako od nas doživi emotivnu bol, slomljeno srce, patnju, tugu ili razočaranje. Uteha je sve ono što će ublažiti bol. Ona je primanje, a kad god se otvorimo primanju, otvaramo se ranjivosti. Zato je ponekad lakše pronaći način da sami sebe utešimo, ali ništa nije toliko blago i lepo, snažno i isceljujuće kao kad nam neko drugi pruži utehu.
Očekujemo je od onih koji su nam najbliži, ali neretko se iznenadimo kad nas uteše oni od kojih to najmanje očekujemo. Ponekad su to ljudi koje ne poznajemo, koje slučajno sretnemo, ponekad i neki lik iz priče ili nevina mudrost našeg deteta.
Utehu nećemo dobiti ako svoju bol skrivamo i bežimo od nje. Ali, suočiti se sa bolom i otvoriti nekome svoju ranjivu stranu traži veliku hrabrost.
Zato zapamtimo i sami: kada se nađemo u prilici da nekoga utešimo, prvo treba da ponudimo razumevanje, slušanje, ne pokušavati umanjiti ili obezvrediti tuđu patnju. Najgore što možete reći je kako to nije ništa i da se svima to događa.
Za onoga ko pati to je nešto veliko i važno, teško i mračno, pa kad razotkrije svoju ranjivost, takve reči mogu dodatno povrediti osobu. U toj suptilnoj izmeni davanja i primanja uteha je iznad svega saosećanje i svest da smo u dubini svojih duša svi povezani, svi smo jedno, blistavo svetlo ljubavi!
(sensa.hr/shuterstock)
Dodajte komentar