Booking.com
Lepota i zdravlje Saveti

Jod je neophodan za pravilan rad štitne žlezde!

jod

Problemi sa štitnom žlezdom pet do osam puta češće pogađaju žene nego muškarce. Međutim, svaka osoba, bez obzira na pol ili starost, može biti pogođena problemima sa štitnom žlezdom, upozorava dr Ruchi Gaba sa Medicinskog fakulteta Baylor, Houston. Jod je neophodan za pravilan rad štitne žlezde.


 

Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira koja se nalazi nisko na prednjem delu vrata i odgovorna je za regulisanje metabolizma u telu. Štitna žlezda proizvodi hormone T3 trijodtironin i T4 tiroksin, koji utiču na regulaciju telesne temperature, metabolizam, rad srca i funkcionisanje nervnog sistema, a kod žena i na reproduktivnu sposobnost.

Ako nema dovoljno joda – ne proizvodi se dovoljno hormona štitne žezde i čitav organizam ne funkcioniše.

Jod je osnovni gradivni element hormona štitne žlezde i neophodan je za normalan rast i razvoj svih ćelija i tkiva. Kada nema dovoljno joda na raspolaganju, štitna žlezda se progresivno povećava (raste struma ili guša) jer pokušava da prati potražnju za proizvodnjom tiroidnih hormona. Unutar strume se mogu razviti čvorovi. Pacijenti sa velikom strumom mogu imati simptome gušenja, posebno kada leže, teškocće pri gutanju i disanju.

Jod ima veliku ulogu u sintezi hormona štitne žlezde,ali i u zdravlju mozga, imunog sistema. Obzirom da jod uzimamo iz hrane i iz jodirane soli, njegov manjak, teoretski gledano, u današnje vreme, ne bi trebalo da osećamo. Međutim, događa se upravo suprotno, jer se zanemaruje učinak halogenih elemenata na apsorpciju joda. Ukoliko istovremeno unosimo jod, hlor, fluor i brom, oni se nadmeću za iste receptore u ćelijama, a kada zauzmu te receptore, istiskuju jedan drugog. Onaj kojeg je više i jači je, taj pobeđuje. Nažalost, joda je najčešće premalo. Iako jod unosimo hranom, nema ga dovoljno na raspolaganju.

Dr Geri Voren ističe da je ključno povećati unos joda koji je odgovoran za funkcionisanje našeg organizma u celosti. Pošto ga organizam ne proizvodi, jod moramo svakodnevno unositi .

Na ovaj način možemo da zaštitimo sebe i to mora biti osnovna aktivnost. To je vrlo lako, treba povećati dnevni unos joda na 30mcg / kg – sigurna gornja granica koju je odredila Svetska zdravstvena organizacija – WHO.

Najbolji izvori joda su alge i morska riba.

(objektiv.rs/pixabay)

Tagovi

About the author

Renata Kulic

Diplomirani novinar/žurnalista sa dugogodišnjim iskustvom u medijima. Za portal PRessSerbia.com piše nekoliko godina i to u rubrici "Lifestyle"

Dodajte komentar

Kliknite ovde da ostavite komentar

PRessSerbia VIDEO NEDELJE: TEYA DORA – RAMONDA

Prijatelji sajta

omladinska zadruga indeks
BG ONLINE

Kalendar

април 2024.
П У С Ч П С Н
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930  

Odaberite vašu sledeću destinaciju



Booking.com

PRess Serbia