Fidži je raj u Južnom Pacifiku, koji sa tropskom klimom predstavlja idealnu destinaciju za odmor tokom cele godine.
Stanovnici Fidžija su među najsrdačnijima na svetu, što umnogome doprinosi popularnosti ostrva. Republika Fidži zapravo nije jedno prelepo ostrvo, već arhipelag od 333 ostrva i više od 500 ostrvaca. Samo ih je 110 naseljeno, i sve to su prelepe kombinacije vulkanskih planinskih lanaca, kišnih šuma i raskošnih, peščanih plaža.
Svi znamo da Fidži ima prelepe plaže, ali da li znate da je poznat i kao „svetska prestonica korala“. U njemu se nalazi više od 4.000 kvadratnih kilometara koralnog grebena, uključujući veliki greben Astrolaba. Fidži ima vrlo povezano društvo i većina ljudi živi na selu. Čak su i gradovi za zapadnjačke pojmove mali.
Cele porodice često žive u istom naselju, međusobno brinući jedni o drugima. Svim članovima zajednice pruža se velika podrška, a stopa kriminala je niska. Gotovo svi Fidžijci govore engleski. Deca počinju da uče engleski jezik u prvom razredu, zajedno sa tradicionalnim fidžijskim jezikom.
Dan se počinje sa kavom. Jedno od najpoznatijih pića sa Fidžija naziva se baš tako – kava, i ne samo da je tradicionalno, već je i nacionalno piće u zemlji. Glavni sastojak kave je mleveni koren biljke koja pripada porodici bibera. Građani Fidžija veruju da ima brojne lekovite osobine, posebno u lečenju nesanice, glavobolje i stresa.
Ragbi je najvažniji sport na Fidžiju. Većina ostrvljana ragbi smatra nacionalnim sportom, a lokalno stanovništvo je opsednuto gledanjem i raspravom o utakmici.
Praksa hodanja po vrućem kamenju započela je na Fidžiju. Pre skoro pet vekova na ostrvu Bega pleme Savau uvelo je ceremoniju šetanja po užarenom kamenju, koja će kasnije postati jedna od najpopularnijih aktivnosti na Fidžiju.
Tradicija hodanja po vrelom kamenju prenosila se u plemenu Savau s generacije na generaciju.
Većina posetilaca Fidžija i danas svedoči očuvanju ove tradicije, čak i u hotelima širom ostrva.
Fidži je doskoro bio poznat i po kanibalizmu. Domoroci su evropskog misionara Tomasa Bejkera 1867. godine celog pojeli, ispečenog s malo ulja i lokalnih začina. Njegova cipela, za koju se priča da je bila previše žilava, izložena je u Muzeju Fidži.
Na Fidžiju nema žurbe i retko ćete nekoga videti da nosi ručni sat. Ako neko i kasni, ljudi se zbog toga ne nerviraju, već koriste to vreme da se druže ili popiju još jednu kavu.
Neopterećivanje vremenom je definitivno jedan veliki stres manje u životu Fidžana.
Nepristojno je nositi šešir u fidžijskom selu. Samo poglavar može nositi kapu, a ako neko drugi navuče kapu to se smatra uvredom, jer se vrh glave smatra svetim.
Takođe je bezobrazno dodirivati nečiju glavu i ulaziti obuven u tuđu kuću.
Fidžijci vole da podižu obrve. Nalik klimanju glavom, na Fidžiju je uobičajeno da lokalno stanovništvo podiže obrve u znak odobravanja.
Fidžijska kultura je kultura darivanja. Davanje velike količine hrane za ceremoniju u zajednici je dugogodišnja tradicija.
Poklone sa hranom poput sirovih ili kuvanih volova, celih svinja i kornjača obično prate neprehrambeni pokloni poput tkanine, kave ili vrednih kitovih zuba.
Gozbe i darivanja prvenstveno su povezani sa verskim festivalima i seoskim brakovima.
Gotovo sve fidžijske devojke uče kako da pletu prostirke i korpe, izrađuju keramiku i tkaninu za svečane i kućne svrhe.
Dečaci uče da rezbare posude za kavu, daprave koplja, ratne palice i uvek popularnu viljušku kanibal, uglavnom za potrebe turizma.
(24sedam.rs/pixabay)
Dodajte komentar