Tadžikistan, zemlja koja se nalazi između Avganistana, Uzbekistana, Kirgistana i Kine, važi za jednu od zemalja kojoj zabrane nisu strane. I dok su neke od zabrana povezane sa strahom od verskog ekstremizma, druge je teže dokučiti.
Krajem 2015. godine Tadžikistan je zabranio Novu godinu u školama i na univerzitetima. Privatno, tadžikistanskim porodicama i dalje je dopušteno da slave, iako postoje i ograničenja za privatne proslave pa bi trebalo slaviti tiho i skromno.
Pre nekoliko godina policija je agresivno rasterala okupljanje mladih koji su slavili hinduistički prolećni festival Holi u Dušanbeu s obrazloženjem da to nije u skladu sa muslimanskim običajima.
No kad Bog zatvori vrata, otvori prozor pa Tadžikistanci imaju druge proslave. Dan predsednika se obeležava 16. novembra, Dan zastave 24. novembra, a Dan nacionalnog jezika rezervisan je za 5. oktobar, koji slučajno pada na rođendan predsednika Emomalija Ramona.
Vrlo malo ljudi u Tadžikistanu ionako slavi Holi, ali nakon policijskog pritvaranja maskiranih duhova i vampira koji su obeležavali popularniju Noć veštica nema ni zabave sa bundevama. Srećom, na proleće je dopušten Novruz, prvi dan proleća i početak godine prema persijskom kalendaru.
Opasna torta
Oni koji su dovoljno hrabri da proslave rođendan u tadžikistanskom kafiću ili restoranu slobodno mogu da odvoje i nešto novca za kaznu. Pre nekoliko godina Amirbek Isajev naučio je lekciju o zabrani proslava na teži način, nakon što je morao da plati kaznu od približno 600 evra, što je u Tadžikistanu ogromna svota. Ključni dokaz bila je fotografija na Fejsbuku koja prikazuje slavljenika i tortu. Ko zna, da je slavio uz jagnjetinu, možda bi se izvukao. Proglašen je krivim bez obzira na to što je i konobar rekao na sudu kako Amirbeku niko nije čestitao rođendan.
Kako rođendani ne smeju da se slave, tako su i veće svadbe zabranjene, a i na sahranama važe posebna pravila. Tradicionalno naricanje, glasno plakanje i ostali detalji koji su tadžikistanski običaji pokazivanja tuge takođe su nedavno ukinuti.
Bez pokazivanja nogu
Osim osećanja, u Tadžikistanu je i pokazivanje tela ograničeno. Kratke suknje odavno su zabranjene u školama, a na njih se ne gleda blagonaklono ni na ulicama. Vlada osuđuje i odevanje koje nije u skladu sa tradicijom i poziva na odevanje nacionalne odeće. To znači i da se hidžab izbegava, posebno u državnim i obrazovnim ustanovama. Muškarcima se pak kratke pantalone nikako ne preporučuju, baš kao ni dugačke brade. Iako nisu izričito zabranjene zakonom, verskim licima, koji svojim primerom određuju dužinu brade, naloženo je da imaju bradu do najviše tri centimetra.
Kako se zove dete?
Od 2016. godine građani moraju da daju imena deci iz službenog državnog registra u kojem nećete naći popularna arapska imena. Baš kao i deca, i restorani moraju da imaju primerena imena. Oni koji žele da otvore italijanski restoran u Dušanbeu ne mogu da ga nazovu “Bella Italia” ili nešto slično, jer zakon o državnom jeziku nalaže da restorani moraju imati tadžikistanska imena. Na primer, indijski restoran Salam namaste prekršio je zakon i nadležni su morali da plate kaznu. U svakom slučaju, Tadžikistan je zaista kreativan kada je reč o zabranama.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ pun kufer
Dodajte komentar