Srpska pravoslavna crkva i vernici koji proslavljaju Vaskrsenje Hristovo po Julijanskom kalendaru proslavljaju Vaskrs.
Prema verovanju, Hristos je na današnji dan vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.
Patrijarh Porfirije služio je u Hramu Svetog Save ponoćnu vaskršnju liturgiju, a jutarnju svetu arhijerejsku liturgiju od 9 sati služiće u Hramu episkop marčanski Sava.
Vaskrs ili Uskrs je za crkvu najveći hrišćanski praznik i suština hrišćanskog učenja, praznik nad praznicima i događaj koji je pre više od dva milenijuma izmenio istoriju čovečanstva.
Vaskrsenje znači i početak novog duhovnog života u hrišćanskom iskustvu, kao i pobedu nad grehom u nama.
LJudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. U crkvama se peva: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedi…“.
Prema predanju, u nedelju, treći dan po raspeću siđe anđeo gospodnji i zdrobi kamen na ulazu u pećinu i Isus Hristos vaskrsnu i izađe napolje. Kad ga videše vojnici uplašiše se i pobegoše, vičući: „Hristos je Vaskrsnuo!“.
Kada izjutra žene mironosnice dođoše da obiđu Hristov grob, zatekoše ga praznog i anđeo im reče da idu u grad i jave ostalima da je Isus vaskrsnuo iz mrtvih.
One odoše da ovu radosnu vest razglase i od tada počeše se svi pozdravljati pozdravom: „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“.
Vaskrs se, kao pokretni praznik, slavi prve nedelje posle punog meseca iza prolećne ravnodnevnice i može najranije da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Vaskrsenje Isusa Hrista je temelj hrišćanstva i sva vera i propoved Hristovih učenika, a kasnije i svakog hrišćanina, niče iz tog najvažnijeg Hristovog dela.
Na istini da je Hristos vaskrsao zasniva se i nada hrišćana u sopstveno vaskrsenje.
Na Vaskrs se čita tradicionalna praznična poslanica patrijarha i arhijereja SPC sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu.
Patrijarh srpski Porfirije poručio je u Vaskršnjoj poslanici da se SPC, sveštenstvo i verni narod Bogu mole da se što pre i bezuslovno uspostavi mir u Ukrajini, prestane stradanje i da se svi izbegli vrate u svoje domove, jer svaki rat, bilo gde i bilo kada, proizvodi samo gubitnike i poraz je ljudskog dostojanstva, poraz je i sramota svakog coveka kao ikone Božje.
Kod hrišćana je običaj da se za Vaskrs pripreme obojena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života.
Prilikom tucanja jajima izgovara se „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Običaj bojenja jaja se vezuje za dan kada je Marija Magdalena u Rimu propovedajući jevanđelje stigla do cara Tiberija kome je na poklon donela korupu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse“, i sva jaja u korpi su postala crvena.
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.
Pravoslavni hrišćani u više od 60 zemalja sveta, među kojima je i Srbija, obeležavaju Vaskrsenje Hristovo.
Uskrs po Julijanskom kalendaru slave Ruska, Srpska, Gruzijska, Konstantinopoljska, Grčka, Bugarska, Jerusalimska i druge pravoslavne crkve.
Izvor: PRessSerbia/Tanjug
