Dete staro 12 meseci već bi trebalo da udvaja iste slogove (ba-ba, ta-ta, ma-ma, pa-pa). Kako se dalje razvija govor i na koji način logopedi mogu da pospeše njegov razvoj, objašnjava naša stručna saradnica dr Nataša Čabarkapa.
Uzrast od godinu dana
Oko 12. meseca pojavljuje se i prva funkcionalna reč (reč se odnosi na osobu koja je pored deteta – mama, tata, baba i slično). Ako pojava prve funkcionalne reči izostane, ako izostane razumevanje nekih reči iako ih ne izgovara, ako pasivno ne razume “daj”, “evo”, “pa-pa”, ako ne izvršava naloge: “sedi na stolicu”, “donesi”, “dođi”, obavezno bi trebalo da se javite logopedu. Stručnjaci moraju da procene govorno-jezički razvoj deteta i, ukoliko je potrebno, upute vas da proverite njegov sluh.
Ukoliko logoped proceni da je potrebna verbalna stimulacija, ona se radi na sledeći način…
Stimulaciju govora logoped započinje vežbama oralne praksije i definisanjem izgovora vokala (raspevavanjem vokala). Zajedno sa tim se radi na gestovima (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest) koji su preteče govora. Sa detetom se ujedno radi i na razumevanju – da bi dete progovorilo potrebno je da razume naloge koje dobija od osoba iz neposredne okoline.
Sledeće što treba da očekujemo od deteta je da pokušava da imitira neke zvuke iz bliže okoline ili oponaša onomatopeju (av, mau, tu..) i da počinje da formira reči koje povezuje sa pojmom ili predmetom koji mu je ponuđen.
Stimulacija se nastavlja onomatopejom (zvukovima iz prirode). Na taj način dete i dalje uči da pravilno izgovara vokale, usvaja gestove, razume naloge i bogati svoj rečnik imenovanjem pojmova koji se crtaju u logopedsku interaktivnu svesku.
Sledeće što se očekuje od deteta je da na zahtev pokazuje delove tela na sebi, na lutki i na drugoj osobi.
Učenjem delova tela dete dobija pojam o sebi i drugim osobama. Takođe, učenjem i pokazivanjem delova tela (u skladu sa uzrastom) dete bogati svoj rečnik i ispunjava naloge koje dobija od logopeda.
Uzrast do godinu ipo dana
Ako dete ima 18 meseci, već bi trebalo da u svom vokabularu ima od 10 do 20 reči, da ima frazu od dve ili tri reči.
Uzrast od dve godine
Dvogodišnje dete bi već trebalo da ima rečnik od 200 do 300 reči. Zna da kaže kako se zove, koliko ima godina. Kada je žedan, gladan zna da traži.
Sledeći korak u stimulaciji govora je proširivanje rečenice. Rečenica se proširuje tako što se od deteta traži da imenuje pojmove iz neposredne okoline rečenicom: “To je…”. Nakon toga dete počinje da upotrebljava pojmove koje je naučilo i da ih spaja u rečenicu.
Detetu na adaptaciji bi trebalo i prilagoditi prostor kako bi mu se olakšao taj period koji je težak kako za dete tako i za roditelje, ali i za logopeda.
Logopedski tretman bi trebalo da se odvija na Behringer i KSAFA-m aparatu koji obezbeđuju pravilnu auditivnu stimulaciju, a samim tim i govorno-jezički razvoj. Govorno-jezička stimulacija se radi pomoću interaktivne logopedske sveske, edukativnog materijala, igračaka, umetaljki i slično. Roditeljima se savetuje kontinuirani logopedski tretmani (svakodnevni kod teže patologije ili minimum tri puta nedeljno kod lakše).
Ukoliko je vaše dete imalo oskudne faze gukanja i brbljanja ili su u potpunosti izostale, ne reaguje na zvučne stimuluse, ne okreće se na svoje ime, nemate kontakt pogledom sa njim, izostaje pokazni gest, ne razume naloge, ima neadekvatno ponašanje i slabu komunikaciju, obavezno se javite logopedu što ranije jer nikada nije rano (poslednji alarm za pojavu reči je 18 meseci, sve posle toga je kasno).
(yumama)
Dodajte komentar