Zašto neko potpuno osedi već u dvadesetim godinama, a neko i u četrdesetim ima minimalno sedih dlaka?
U najvećoj meri, kada ćemo dobiti sede vlasi zavisi od genetike. Kako starimo, kosa sedi usled gubitka melanocita, pigmentnih ćelija koje proizvode pigment melanin, u folikuli dlake. Međutim, na ovaj proces utiču i pojedini spoljašnji faktori. Primera radi, pušenje može da dovede do prevremeno sede kose. Manjak proteina, gvožđa, bakra, kao i vitamina B12, isto tako može da dovede do preranog sedenja kose, a nedavno istraživanje je potvrdilo i da stres može bitno da utiče na boju kose.
Naime, u stresnim situacijama, kao reakcija na stres, dolazi do aktivacije simpatičkog nervnog sistema i lučenja različitih supstanci među kojima je i norepinefrin (noradrenalin). Norepinefrin dovodi do ranijeg (preranog) aktiviranja matičnih ćelija koje proizvode pigment, čime se troše rezerve za našu prirodnu boju kose. Posle samo nekoliko dana, može da dođe do potpunog gubitka ovih ćelija, što dovodi do pojave sedih vlasi, a kada pigmentne ćelije nestanu, pigmenti se ne mogu regenerisati.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Doktor.rs
Dodajte komentar