Nije mit da je u Kini velika potražnja za predavačima, naročito engleskog jezika. Međutim, pre nego što pristanete da radite, stavite na papir zbog čega odlazite iz Srbije i šta sve očekujete od života i rada u Kini.
Iz ličnog i iskustva drugih navodim greške koje ljudi često prave u potrazi za boljim životom u Kini. Greške proističu iz slepog verovanja u površna i stereotipna mišljenja koja kruže virtuelnom čaršijom.
1. Slepo verovanje drugima
Bez obzira na to da li u Kinu dolazite kako biste rešili egzistencijalni problem ili radi avanture, nemojte slepo verovati ljudima koji su u Kini, a nisu vam prijatelji. Ono što je odlično rešenje za jednu osobu je pogubno za drugu. Ako znate ko ste i za šta se borite, onda se time upravljajte, a ne pričama drugih ljudi. Najkorisnije informacije na temu Kine pružaju blogovi stranaca.
2. Osim predavanja engleskog ne može ništa drugo da se radi
U Kini se mogu zaposliti profesori matematike, hemije, likovnog, muzičkog, fizičkog, drame. Časovi baleta, plesa i francuskog su takođe traženi, naročito u većim gradovima. Takođe je moguće naći posao na pozicijama arhitekte, dizajnera, fotografa, snimatelja.
3. Posao predavača engleskog deci je lak
Uglavnom ćete čuti – Igraš se sa decom i ponavljaš osnovne engleske reči. Netačno! Nije tajna da se bez diplome engleskog stranci zapošljavaju u Kini. Kinezima diploma i TEFLsertifikat potreban je kako bi sredili radnu dozvolu. Da biste dobili posao, dovoljno je da vam akcenat bude britanski ili američki. Raditi sa decom koja ne razumeju šta pričate je naporno. Da li ćete imati dobru kinesku asistentkinju je čista lutrija. Ako nemate asistenta koji će smirivati decu, šanse da ih sami smirite ne postoje. Pre nego što se odlučite za posao predavača, dobro razmislite možete li raditi sa decom, a naročito ako nemate iskustva. Ako ste nezadovoljni poslom, teško ćete u Kini sa zapadnjačkim navikama naći izduvni ventil, a unutrašnji konflikti će vas izjedati iznutra.
4. Srbima ne može da se sredi radna viza
Srbi u Kini sređuju razne vize kako bi mogli da ostanu u zemlji i rade, ali samo je Z radna viza legalna. Ukoliko ste pronašli posao u struci, onda nemojte brinuti za radnu vizu. Što se tiče predavanja engleskog, da li ćete dobiti radnu vizu zavisi isključivo od mogućnosti poslodavca da strancu kojem engleski nije maternji sredi Z vizu.
Kaligrafija
5. Grad je nebitan
Pre nego što krenete da tražite posao, saznajte o svakom kineskom gradu po nešto. Gradovi prvog reda su Peking, Šangaj, Guangdžou, Šenžen. Ova četiri grada su najpopularnija među strancima, a ponuda poslova je odlična, kao i mogućnost zarade. Šenžen je kineska silikonska dolina i nalazi se na par koraka od Hongkonga. Šenžen je moderan i nov grad, omiljen među IT stručnjacima. Ukoliko želite da upoznate staru Kinu i kao u mom slučaju vežbate Tai Chi u starom budističkom hramu, onda se opredelite za manji grad duge istorije Xi an i Nanjing . U manjim gradovima je procenat Kineza koji govori engleski jezik mali. A i taj mali procenat Kineza vrlo često ne razume kontekst u kojem engleski jezik postoji. Život u gradovima koji nisu Peking i Šangaj znači i odricanje od kvalitetnog socijalnog života. U manjim gradovima ste sve vreme izloženi ljubopitljivim pogledima.
Xi an je grad istorije, stare preko 3.000 godina
6. Kina je jeftina
Priče da je Kina jeftina za život zaboravite odmah. Što je grad manji to su cene niže, ali je kvalitet života siromašniji. Šenžen i Šangaj su ubedljivo najskuplji. U Kini je raspon cena ogroman. Ukoliko želite jestivu hranu, kvalitetnu zabavu i odeću, moraćete da izdvojite mnogo više novca nego u Beogradu. Zaboravite mantru da je sve kinesko loše i jeftino, jer Kina proizvodi kvalitetne i skupe stvari.
7. Nije potrebno mnogo novca za početak
Za Kinu nije potrebno da imate 15.000 dolara na računu, ali to ne znači da je dovoljno kupiti kartu u jednom pravcu. Prvo morate nabaviti karticu za metro i karticu za mobilni jer bez kineske kartice i interneta ne možete ništa. Nemojte čekati poslodavca da vam reši ta dva problema jer postoji mogućnost da se to ne desi. Najverovatnije ćete morati da kupite i kineski mobilni telefon. U Kini se kirija za stanove plaća šest meseci unapred. Ukoliko vam poslodavac nalazi stan, to je odlično rešenje. Kako se i računi plaćaju unapred, proverite da li ste vi u obavezi da platite struju, gas, komunalije i grejanje ili će to pokriti poslodavac. U početku ćete dosta para davati i za hranu jer nećete znati šta i gde da jedete.
8. Zagađenje nije veliki problem
Prvo sa čim sam se susrela kada sam sletela jeste bio gust i siv smog kiselkastog mirisa. Osim ostrva Hainan, svi gradovi u Kini imaju problem sa zagađenjem. Naravno, neće vam se desiti ništa ozbiljno, ali šansa da u početku imate problem sa bolom u grlu i plućima, čak i u stomaku, je velika. Ne zaboravite i na džet-leg.
Zagađenje tokom zimskog perioda
9. Hrana nije problem
Zaboravite na kinesku hranu koju jedete u Srbiji ili drugim zemljama koje nisu Kina. Hrana jednostavno pršti od čudnih začina i ljutine. Čak i kada kažete da ne želite ljuto i začinjeno, dobićete ljuto i začinjeno. Lešnik je ljut, hleb sladak, meso neslano, peciva i sira gotovo da nema. Na putu otkrivanja hrane koja vam prija, često ćete ostati gladni i nervozni. Internacionalni restorani u Kini su prilagođeni Kinezima. U internacionalnim marketima možete naći poneki proizvod na koji ste navikli, ali to košta više nego u Srbiji. Niko vam ne može zasigurno reći hoće li vam se i u kojoj meri dopasti kineska kuhinja pre nego što dođete za Kinu.
Tipični kineski doručak – Baozi
10. Za dobro plaćen posao je dovoljno biti belac
Većina Kineza će želeti da bude u vašem društvu, čašćavaće vas, nazivati familijom, ali nemojte umisliti da će vam dati posao oko kojeg se ne treba truditi. U Kini važi pravilo, kao i u drugim zemljama – najbitnije je da poslodavcu punite buđelar. Ako poslodavac ne vidi da mu donosite zaradu, neće ga zanimati to što ste beli i daće vam otkaz. I za kraj, držite se Kineza koji pričaju engleski jer bez prijatelja Kineza ili osnovnog poznavanja kineskog nećete moći ni vodu da kupite a da se pošteno ne iznervirate.
Piše: Jelena Obradović
(citymagazine.rs)
