Nada Topčagić je čvrsto rešila da se povuče sa estrade. Pevačica se razočarala u kolege i medije, i zato je rešila da otvori dušu za Kurir i ispriča šta je muči.
“Estrada me više ne zanima. To su napadi sa svih strana. Ne mogu više to da trpim. Dokle više ja da budem ona jebana strana? Izvinite što se tako izražavam, ali poludela sam od nepravde!”
Šta vas muči?
– Moj jezik me je opasno koštao. Opekla sam se, neću više. Zato se i povlačim. Kad bih ja progovorila, zaratile bi ne samo Amerika i Rusija već i Kina i Meksiko, Bosna i Srbija, ne znam ko sve ne, ali bolje da ćutim, i doviđenja.
Ko će da gostuje i da peva po emisijama ako nećete vi?
– Šta ću ja tamo?! Ne vidim sebe više nigde. A nemojte da mislite da me ne zovu. Naopako. Neću više da idem ni kod Sanje Marinković, ni kod Lee Kiš. Nigde. Moja odluka je konačna i definitivna.
Vas je zabolelo to što je neko rekao da ste pevali na Ibarskoj?
– Vidite kako znate. Pa ne može tako da se priča kad to nije tačno. Ja na Ibarskoj počela? Naopako. Moje reči će ih stići. Osramotili su me. Ma ko može da kaže za mene da sam ja počela na Ibarskoj?! Najbolje bi bilo da pozovete pevačicu Anđelku Govedarević, koja zna ceo moj život. S njom sam otišla direktno na scenu, kakva crna Ibarska. Da sam bila pametna, pevala bih po kafanama.
Hoćete da kažete da nemate mrlju u karijeri poput vaših koleginica?
– Naravno da nemam, ali su me neki mediji ubili. Sahranili su me.
Zašto ste se posvađali s Lepom Lukić?
– Ja ne znam šta ona ima protiv mene?! Ja ustanem iz poštovanja kad ona dođe na snimanje, a ona o meni da izgovori takve bljuvotine. Pozvala sam je telefonom da je pitam o čemu je reč, a ona kaže: „Šta si tražila, to si i dobila“, i zalupi mi slušalicu. Nikad se nismo posvađale, to je neko imao za cilj da nas zavadi. Ja se s njom ne bih u životu posvađala. O njoj nikad nisam rekla nijednu ružnu reč. Ni o Zorici Brunclik.
Jeste li oprostili Marinku Rokviću što vas je prebio?
– Uh, odavno sam ja njemu to oprostila. O njemu ne bih da govorim. Bolje da vam ništa ne pričam. Kad bih ja progovorila, pa to bi bio karambol.
Zašto ne napravite oproštajni koncert, a ne ovako – pobegli ste sa estrade, a niste rekli zbogom publici.
– Za sada ništa. Kakav crni koncert. Ne razmišljam o tome. Uvek sam bežala od toga jer tu treba da imaš milione ljudi koji će raditi za tebe. Nemam živaca za to.
Vas je neko povredio.
– Jeste, jer sam bila iskrena. Pravila sam fazone na svoj račun. Bacala sam metle, izigravala veštice i kojekakve đavole. Eno im sad neka snimaju novogodišnje programe i specijale bez mene. Već vidim da im dosta nedostajem na estradi. Ko će mene da zameni? Niko!
A da uđete malo u „Parove“, da kažete javno šta imate?
– Ma jok. Oni me zovu, ali ne bih. Ja sam jedan veliki emotivac. Zgazili bi me tamo kao bananu. Ja bih pala mrtva, na nosilima bi me izneli.
Možda bi vam bilo lakše kad biste snimili neku pesmu?
– Ma koga to više zanima? Kakav hit. Peva cela Srbija. Odojčad peva, iz bebi-kolica pevaju, iz školice, pa oni kojima „nikad nije kasno“, samo je ostalo da propeva onaj pred smrt. Šta meni to donosi? Ništa! Da se maltretiram, preznojavam, pa mi onda nabiju kameru u grkljan. Ja vičem: „Gde ćeš, čoveče, s kamerom?!, hoće da zinem da mi snimi krajnike i utrobu. Hoće da me ubiju kamerom.
Zašto ne posetite plastičnog hirurga, pa ćete na televiziji izgledati mlađe?
– Bože sačuvaj, nikada. Za pet godina videćete na ulicama kako svi hodaju ko klonirani. Premija će biti videti nekog ko nije zategnut. Ja bih izgubila svoj identitet i ja ne bih bila ja. Prvo je počeo Karamela i sad svi liče na njega. Pa ja, koliki sam baksuz, meni bi se iskrivilo lice. Mnoge koleginice se non-stop botoksuju i seku, a ja bi otišla jedanput i iskrivila bih se. I onda bi rekli: „E, neka, mamu joj jebem, to joj treba, nas je sve dirala i neka se iskrivila!“ Ja bih možda otišla kad bih znala da će to dobro da prođe. Bolje ovako.
Dodajte komentar