U Maloj galeriji beogradskog Doma Vojske otvorena izložba „Tamo daleko 1918-2018“.
Izložbu je otvorio generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković koji je istakao da je reč o specifičnoj izložbi koja je delo ljudi koje krasi veliki entuzijazam, ljubav prema otadžbini i veliko poštovanje prema precima, zahvaljujući kojima i oni postoje.
– Kada govorimo o tom velikom vremenu, teško je izabrati onaj trenutak koji bi izdvojio u moru događaja koji su bili u razdoblju od polovine septembra do početaka decembra 1918. godine značajni za istoriju našega naroda.U tom periodu, u različitim krajevima na našem srpskom etničkom prostoru, ali i na prostoru koji su zauzimali i drugi jugoslovenski narodi, donesene su odluke u kojima su dva imena, odnosno, jedno ime i jedan naziv bili neizostani njihov deo – naziv Srbija i ime kralj Petar Prvi Karađorđević. To je bila ona esencija i oni delovi odluka o ujedinjenju sa Srbijom, koje su donosili Srbi u različitim krajevima u kojima su tada živeli – rekao je Selaković.
Podsetio je da je tog 27. novembra 1918. godine zbor u Kotoru doneo odluku o priznavanju Petra Prvog Karađorđevića za svog suverena, odnosno za svoga vladaoca, a da je pre toga vladalac Boke bio austrougarski car Karlo Habzburški, a pre njega Franjo Josif.
Kako je objavljeno na sajtu Ministarstva odbrane, Selaković je podsetio i na godine koje su za srpski narod, državu i kulturu od izuzetno velikog značaja, ukazujući na tu jedinstvenu etničku, istorijsku, kulturnu i pravnu vertikalu koja je odlika ovog prostora, ali i ljudi koji su živeli na njemu.
– Večerašnjom izložbom mi se odužujemo onim velikim sinovima našeg naroda, koji su pre sto godina, hrabrošću svojih ruku, svojom pameću, silinom svoga srca i oružja, doneli Boki i tom delu našeg primorja slobodu, dugo željenu slobodu. Najdragoceniji deo ove izložbe jeste upravo činjenica da su ovde popisana i ispisana imena svih tih hrabrih heroja koji su položili svoje živote na oltar otadžbine i oltar srpstva – naglasio je Selaković.
Govoreći o značaju Velikog rata, Selaković je podsetio da je taj rat iz srpskog naroda izvukao esenciju onog najboljeg što je u nama postojalo, dodajući da je to rat u kome se za srpskog vojnika nije mogla vezati ni jedna jedina nečista stvar i u kome su do izražaja došli hrabrost i dostojanstvo u mučeništvu, ali i humanost, ljudskost i čovečnost, čak i prema neprijatelju kome je to nedostajalo.
Prema rečima istoričara Aleksandara Rakovića, koji je govorio o izložbi, 2.000 Bokelja ratovalo je u vojsci Kraljevine Srbije, 500 je prešlo Albaniju.
Oni su dali veliki doprinos srpskom oslobođenju i ujedinjenju, što ne sme da se zaboravi, kao ni velike žrtve koje su svi Srbi dali bez obzira iz kog kraja srpske zemlje, posebno naglašavajući snagu srskog vojnika pri proboju Solunskog fronta, kazao je Raković.
Obraćajući se u ime autorskog tima Gojko Raičević je istakao da je izložba koja je večeras otvorena deo šireg projekta „Sto godina ponosa i slave“, koja je nastojanje da se oduži precima na slobodi i dostojanstvu koje su dali. Svojom formom, dodao je on, izložba približava duh jednog slavnog vremena kroz koje su prošli primorci, Bokelji.
Posetioci Doma vojske u postavci mogu da pogledaju i spiskove dobrovoljaca iz Boke, priče o lokalnim herojima, kao i odlomke rodoljubivih pesama, autentične fotografije, izabrana svedočenja, anegdote, govore sakupljene u svojevrstan almanah „Male novine“, svedočanstvo o stvaralaštvu naših predaka.
Foto: Wikimedia
Izvor: PRessSerbia/Tanjug
