Uskršnji post 2024. godine počeo je 18. marta i trajaće do 4. maja, dok je muslimanski mesec posta ramazan počeo u ponedeljak 11. marta. I koja pravila važe za vernike tokom ova dva posta, odnosno šta kvari post?
Uskršnji post
Veliki post je najvažniji posni period u toku godine kod pravoslavnih hrišćana. Cilj uskršnjeg posta jeste da nas telesno i duhovno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstroži post Crkve.
U tom periodu vernici se suzdržavaju od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, ali i na dan Svete četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti.
Svim ostalim danima posti se na vodi, a pogotovo strogo sredom i petkom.
Po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika, piše na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Prva tri dana prve nedelje Velikog posta se poste posebno strogo. To isto važi za poslednju nedelju posta koja se posti na vodi, osim na Veliki četvrtak kada se razrešava na ulje i vino.
Na Veliki petak se uzdržava od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do tri sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok na vodi. Takođe, strogo se posti i za Veliku subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.
Iz SPC poručuju i da bi vernici u vreme posta trebalo da izbegavaju svako slavlje i zabavu, a supružnici i telesno opštenje.
U postu se ne obavljaju venčanja, a dobro je u tom periodu maksimalno smanjiti i gledanje televizije i radija i to vreme iskoristiti u čitanju Svetog pisma i drugih verskih knjiga.
Što se generalno posta tiče, istinski to je mnogo više od odricanja od pojedine hrane. Na sajtu SPC citiraju Svetog Jovana Zlatoustog o tome šta je pravi post: „Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neći hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.“
A Sveti Fotije, patrijarh carigradski, kaže: „Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdržanja od hrane i udaljenje od svakog greha, mržnje, zavisti, ogovaranja, neumesnih šala, praznoslovlja i drugih zala. Onoj koji posti samo telesno ne trudeći se u vrlini liči na čoveka koji je sagradio lepu kuću, ali u njoj živi sa zmijama i skorpijama.“
Dakle, kako se ističe, nije dovoljno postiti samo delima i rečju, već i mislima, tj. molitvom.
Ramazan
Post tokom meseca ramazana je jedan od pet stubova islama i predstavlja obavezno uzdržavanje od jela, pića, pušenja i seksualnih odnosa od zore do zalaska sunca. Cilj posta je duhovno čišćenje, jačanje samokontrole, empatija prema manje srećnima i približavanje Bogu. Međutim, postoje specifične situacije i radnje koje mogu prekinuti post.
Prvo, namerno konzumiranje bilo koje vrste hrane ili pića tokom dnevnih sati ramazana prekida post. To uključuje i namerno gutanje stvari koje nisu hranljive, poput gutanja dima ili prašine. Međutim, ako nešto nenamerno uđe u usta i proguta se, post nije prekinut.
Drugo, pušenje bilo kojeg oblika, uključujući elektronske cigarete, tokom dnevnih sati takođe prekida post. Pušenje se smatra sličnim kao i konzumiranje hrane i pića jer u telo unosi strane supstance.
Treće, seksualni odnosi tokom dnevnih sati ramazana prekidaju post. Vernici bi trebalo da izbegavaju seksualne aktivnosti do iftara, tj. do večernjeg obroka kada se post prekida, piše N1info.ba.
Namerno izazivanje povraćanja takođe prekida post. Ako povraćanje nastupi spontano, bez namere osobe da to izazove, post nije prekinut.
Korišćenje injekcija koje hrane telo takođe prekida post, dok injekcije koje ne služe kao zamena za hranu, poput vakcina ili lekova koji nisu hranljivi, ne prekidaju post.
Važno je napomenuti da islamski učenjaci različito tumače neka pitanja, pa se onima koji poste savetuje da se konsultuju sa pouzdanim verskim autoritetima u svojoj zajednici za specifične slučajeve. Takođe, trudnice, dojilje, bolesni, putnici i deca su izuzeti od posta ako bi to negativno uticalo na njihovo zdravlje.
Post se ne prekida čak i ako neko tokom kuvanja proveri nivo soli, itd, a da se ne proguta hrana. Pri ispiranju usta, ako se kapljice vode greškom progutaju, to takođe ne prekida post. Takođe, post se ne prekida kapima za uši, kapima za oči, krvarenjem iz nosa ili bilo kojeg drugog dela tela, nekontrolisanim povraćanjem, pranjem zuba kao ni stavljanjem parfema, piše ahmadyya.islam.org.
U duhu ramazana, post nije samo fizičko uzdržavanje, već i prilika za duhovni rast i razvoj. Vernici bi trebalo da teže činjenju dobrih dela, povećanju molitve i čitanju Kur’ana, kao i izbegavanju negativnih ponašanja poput laži, ogovaranja i bespotrebnog svađanja. Ramazan je vreme kada bi muslimani trebalo da rade na jačanju svoje vere, samodiscipline, strpljenja i saosećanja prema drugima.
