Najstariji viteški i sportski savez u zemlji Savez Srpski Soko, koji je naslednik i sledbenik Saveza Sokolskih društava „Dušan Silni“ i Sokola Kraljevine Jugoslavije. Svečano je u petak. proslavio tri značajna jubileja:
160 godina od osnivanja prvog Sokolskog društva,
140 godinu od osnivanja beogradskog društva za gimnastiku i borenje koje je bilo preteča Sokola u našoj zemlji i
30 godina od obnove Sokolskog pokreta u Srbiji.
Najpre su otpevane državna himna „Bože pravde“ i sokolska „Oj Srbijo mati:“ Interesantno je da je himna Sokola između dva rata bila „Hej Sloveni“.
U sklopu oficijelnog dela obratio se pozdravnom besedom starešina saveza Jevđa A. Jevđević
Časni Oci, predstavnici diplomatskog kora, Braćo i sestre, dame i gospodo, dragi prijatelji,
Savez Srpski Soko najstariji je viteški i sportski savez u zemlji. Mi smo čuvari kontinuiteta organizacije nastale u 19. koja je procvat doživela u 20. a traje i u 21. veku.
Sokolstvo je nastalo u Češkoj 1862. godine kao organizacija za borbu protiv germanske hegemonije u tadašnjoj Austro- Ugarskoj i postepeno se širilo zemljama gde su živeli Sloveni, od Baltika do Jadranskog mora. Dr Miroslav Tirš je zajedno sa grupom istomišljenika osnovao prvo Sokolsko društvo kao društvo koje kroz sport širi patriotizam. Na predlog člana upravnog odbora Emanuela Tonera koji je bio oduševljen srpskim narodnim pesmama društvo je dobilo ime „Soko“, a za prvog starešinu Sokola izabran je Jindrih Figner.
Dvadeset godina kasnije u Srbiji se osniva Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje a za prvog predsednika izabran je general Teša Nikolić, njega je na tom mestu nasledili dr Vladan Đorđević. To društvo na predlog dr Rašića uzima ime Soko.
Od osnivanja Soko je bio pod Visokom zaštitom najpre prestolonaslednika a kasnije i kralja Aleksandra Obrenovića. Po smeni dinastija nastavljena je ova tradicija da prestolonaslednik bude pokrovitelj Sokola. Pa su tu dužnost vršili i princ prestolonaslednik Đorđe i posle njegov brat kralj Aleksandar Karađorđević.
Prvo Sokolsko društvo na teritoriji tadašnje Austrougarske monarhije bilo je društvo Srpski Soko koje je 1904. godine osnovao u Sremskim Karlovcima dr Laza Popović. Na njegovu inicijativu osnovan je Savez srpskih sokolskih društava 1911 i za predsednika je izabran Steva Todorović.
Starešina Srpskih Sokola u Americi bio je naš proslavljeni naučnik Mihailo Pupin.
Zakonom o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavije 1929 godine je došlo do ujedinjenja svih Sokolskih organizacija u zemlji donet. Za starešinu Saveza imenovan je prestolonaslednik Petar Karađorđević, a danas je pokrovitelj Sokola njegov sin Prestolonaslednik Aleksandar.
Između dva svetska rata održan je niz Sokolskih sletova kao i veličanstveni Sveslovenski slet 1930 godine. Najistaknutiji Soko sportista bio je Leon Štukelj koji je našoj zemlji doneo niz olimpijskih medalja.
Istaknuti članovi Sokolske organizacije bili su: kraljevi, patrijarsi (Varnava, German i Pavle) i svetitelji, vojskovođe i ratni heroji, predsednici vlade (Pašić, Garašanin, Stojadinović i Davidović), naučnici i sva društvena elita.
Za vreme okupacije 1941 do 1945 Sokoli su kao izraziti antifašisti podneli velike žrtve. Prvi su na meti bili starešine Sokola i istaknuti sokolski prvaci, Soko je zabranjen.
Posleratna stvarnost nije bila blagonaklona prema Sokolima. Sokolima nije dozvoljeno da obnove rad nego je kao njihov naslednik osnovano Društvo za telesno vaspitanje Partizan koje je preuzelo većinu Sokolskih domova i deo kadrova koji su želeli da nastave rad u novim uslovima.
Do obnove Sokoli su čekali bolju društvenu klimu i to se desilo na skupštini starih Sokolskih funkcionera 1992 kad je za prvog posleratnog starešinu Sokola Jugoslavije izabran stari Solunski ratnik Milorad Jevtić. Kasnije su starešine saveza bili Dr. LJuba Kostić, Dragomir Acović i dr. Slobodan Đorđević. U isto vreme Mojsije Sekulović je obnovio Srpski Soko u Bosni i Hercegovini. Zahvaljujući njima sokolski plamen se održao do danas.
Prestankom postojanja Jugoslavije savez menja ime 2008.u Savez Srpskih Sokola i posle skupštine 2010 u Savez Srpski Soko. Od obnavljanja Sokolstva organizovali smo dva Sokolska sleta u Beogradu i Nišu. Pokušavamo da budemo dostojni svojih časnih Sokolskih predaka.
U dobru je lako dobar biti..na muci se poznaju junaci. Zato je naš opstanak ovih 30 godina u ovim teškim vremenima jedan mali podvig.Zahvaljujem svojim saradnicima i Vama koji ste se okupili ovde.
I pozdravljam Vas sokolskim pozdravom
Z D R A V O !
Pročitano je pozdravno pismo pokrovitelja Saveza Srpski Soko, Prestolonaslednika Aleksandra koji je zbog puta Vam zemlje bio sprečen da se lično obrati.
Od strane direktora Srbija marke dr Adama Sofronijevića predstavljena je i poštanska marka koja je izašla povodom jubileja.
Povodom jubileja Savez je doneo odluku da nagradi i to posmrtno Milorada Jevtića prvog posleratnog starešinu Sokola Jugoslavije koji je i obnovio Sokolski pokret u Srbiji, starešinskim ordenom Srpskog Sokola.
Povodom jubileja odlikovan je i naš najveći savremeni pesnik i pisac akademik Matija Bećković ordenom Srpskog Sokola u stepenu velikog viteza.
OBRAĆANJE MATIJE BEĆKOVIĆA :
Sokoli i Sokolice, velika mi je čast što sam odlikovan od samog vođe Sokola gospodina Jevđevića.
Veliki Irski pesnik Jejts kaže kako je pukla osovine, sve je otišlo na svoju stranu, Soko ne čuje više sokolara, najbolji ni u šta ne veruju a najgori se nadimaju od žestine.
Nama ostaje da ponovo zapevamo onu pesmu: „Poleti sivi sokole, poleti snagom svom, sa naše plave Avale nad Srbijom.“
Prijem i koktel uveličala je diskretna klasična muzika primerena neobarkonom ambijentu Aero kluba, koju je izvodili članovi Sokolskog društva Beograd: porodični trio koji čine otac Danilo i ćerke Lana i Sofija Anđelković.
Dodajte komentar