Svako od nas nekada doživi neuspeh, a kada se to dogodi osećamo se razočarano i isfrustrirano. Sama činjenica da neuspelu radnju moramo obaviti ispočetka stvara negativan uticaj na naše samopouzdanje. Vaša je dužnost da vlastitom detetu kažete da neuspeh nije bauk.
Dakle, neuspeh može izazvati i potpuno drukčiji efekat – može biti podstrek. Roditelji ulažu previše napora u zaštitu svoje dece od neuspeha, i upravo iz tog razloga današnja deca i tinejdžeri sve manje uspevaju da izađu na kraj sa neuspehom.
Iako je neprijatan, neuspeh svakom pojedincu pruža korist kakvu mu nijedno drugo iskustvo ne može pružiti. Neuspeh nije odsustvo uspeha, već je stepenica na putu ka uspehu; on je dar skriven pod velom lošeg iskustva.
Kada doživi neuspeh, čoveka preplave negativne emocije poput razočaranja i isfrustriranosti. Kada decu zaštitimo od ovih osećanja, ona mogu steći utisak da su bespomoćna, kao i da nemaju kontrolu nad situacijom. Rešenje ovakvih situacija ne leži u izbegavanju, nego u učenju dece kako da se nose sa tim iskustvom. Ukoliko uskratimo deci iskustvo, naglasićemo njihovu ranjivost, te nećemo negovati njihovu otpornost. Na taj način, deca će postati preosetljiva na neuspeh.
Neuspeh sa sobom nosi mogućnost uviđanja da sve odluke imaju svoje posledice (Kada uradim X, desiće se Y), a tu ideju razvili su bihejvioristi. Ukoliko dozvolimo deci da iskuse ishode svih svojih odluka, učimo ih njihovom značaju i snazi. Studije pokazuju da su ona deca koja su bila štićena od neuspeha kasnije u životu postajala depresivnija i nezadovoljnija od one dece koja su bila izložena svim negativnim emocijama koje neuspeh nosi sa sobom.
Greške su neizostavna suština učenja. Svakim novim iskustvom stičemo i nove sposobnosti, a ukoliko decu učimo da je neuspeh nedostatak tih sposobnosti, ona će početi da izbegavaju izazove potrebne za učenje. Svaki neuspeh je pozitivan samo onda kada ga deca ne vide kao pretnju, već kao priliku za napredovanje. Ukoliko dete doživljava inteligenciju kao nešto što je urođeno, ono će sebe smatrati neuspešnim, ali ukoliko dete smatra da se inteligencijom može manipulisati, ono će svaki neuspeh doživljavati kao podstrek da sledeći put pristupi problemu iz drugog ugla.
Kada doživimo neuspeh, osećamo ranjivost koja se može ublažiti pohvalama. Međutim, kao što neuspeh može imati pozitivne uticaje, tako pohvale mogu vršiti negativan uticaj na čoveka. Roditelji koji hvale fizički izgled svoga deteta rizikuju da ono svoju lepotu doživi kao jedini afinitet. S druge strane, pohvale u kojima se ističe trud koji je dete uložilo u određeni projekat mogu prouzrokovati još veći trud prilikom detetovog narednog projekta, čak i ako dete doživi neuspeh.
Prilikom dečjeg razvoja, od izuzetne važnosti je njihovo izlaganje svim negativnim osećanjima koje neuspeh nosi sa sobom. Decu treba naučiti da nije strašno doživeti neuspeh, ali da jeste strašno ne pokušati. Odrasli treba da stvore sredinu u kojoj će deca iz svakog neuspeha učiti i napredovati, pri čemu će se razvijati njihovo samopouzdanje, upornost i vrednovanje svakog truda. Biti roditelja svakako nije lako, ali kada su vaša deca u pitanju nemate izbora osim da budete najbolji!
(redinfoportal/pixabay)
Dodajte komentar