Ljudi u studiji najviše koristi su imali od sviranja instrumenata.
Sviranje i „čitanje“ muzike može pomoći u održavanju dobrog pamćenja i sposobnosti rešavanja složenih zadataka, prema njihovoj studiji koju je preneo BBC.
U radu objavljenom u International Journal of Geriatric Psychiatry, oni navode da muzika treba da bude deo životnog stila koji pomaže u održavanju zdravlja mozga.
Proučavano je više od 1.100 ljudi starijih od 40 godina, sa prosečnom starošću od 68 godina.
Naučnici sa Univerziteta u Ekseteru analizirali su podatke o funkciji njihovog mozga u okviru šire studije koja je proučavala kako mozak stari i zašto ljudi razvijaju demenciju.
Proučavali su efekte sviranja instrumenta, pevanja, čitanja i slušanja muzike i muzičkih sposobnosti.
Naučnici su uporedili kognitivne podatke ispitanika u studiji koji su se na neki način u svom životu bavili muzikom, sa onima koji to nikada nisu radili.
Njihovi rezultati su pokazali da su najviše koristi imali ljudi koji sviraju muzičke instrumente, što može biti posledica „višestrukih kognitivnih zahteva“ aktivnosti.
Posebno korisnim se pokazalo sviranje klavira i sličnih instrumenata, a dobri su bili i duvački instrumenti.
Slušanje muzike ne pomaže kognitivnom zdravlju
Blagostanje koje se vidi sa pevanjem može delom biti posledica poznatih društvenih aspekata boravka u horu ili grupi, kažu istraživači.
„Pošto imamo tako osetljive moždane testove za ovu studiju, možemo da pogledamo pojedinačne aspekte moždanih funkcija, kao što su kratkoročno pamćenje, dugoročna memorija i rešavanje problema, i kako puštanje muzike utiče na to“, rekla je vođa studije prof. En Korbet za BBC.
„To svakako u mnogo većoj meri potvrđuje i pojačava ono što već znamo o prednostima muzike. Posebno veliki efekat ima sviranje instrumenta, a dodatnu korist su imali ljudi koji nastavljaju da sviraju u starosti“, rekla je ona.
Mozak treba da se vežba baš kao i mišići
Profesorka Korbet objašnjava da je „naš mozak mišić kao i svaki drugi i treba ga vežbati, a čitanja muzike je pomalo kao učenje novog jezika, izazovno je“.
Naučnici nisu analizirali potencijalne koristi od bavljenja muzikom po prvi put do kasnije u životu, ali profesorka Korbet je rekla da veruje, na osnovu trenutnih dokaza, da bi to bilo „veoma korisno“, prenosi Index.hr.
Ona je rekla da, iako je potrebno više istraživanja, promovisanje muzičkog obrazovanja može biti važan deo preporuka za javno zdravlje, kao i podsticanje starijih odraslih da se vrate muzici kasnije u životu.
Profesorka je dodala da bi „bilo naivno misliti da bi uzimanje muzičkog instrumenta u ruke značilo da nećete razviti demenciju“ i zaključila da to nije baš tako jednostavno.
