Cirih je poslužio kao utočište za mnoge slavne umetnike i naučnike koji su za vreme Velikog rata emigrirali iz ostatka Evrope, što je od njega stvorilo kulturnu prestonicu starog kontinenta u to doba.
Iako je danas ovaj grad više povezan sa lukusznim šopingom, on još uvek čuva svoj kulturni i intelektualni duh. U njemu su živele mnoge slavne ličnosti.
Pisci Džejms Džojsk i Tomas Man, Vladimir Ilič Lenjin, ruski revolucionar i državnik, naučnik Albert Ajnštajn i njegova prva žena, srpska matematičarka Mileva Marić.
I danas je ovaj grad privlačan mnogim slavnim ličnostima. U njemu žive i čuvene pevačice Tina Tarner i Patrisija Kas.
Džejms Džojs
Džejms Džojs je živeo u Cirihu nekih pet godina sa prekidima, a o životu u tom gradu dosta je pisao u svom poslednjem romanu Fineganovo bdenje. Umro je u Cirihu 1941. nakon što je izbegao iz Pariza kada su taj grad okupirala Nemačka.
Lenjin
U egzilu u Cirihu se tokom Velikog rata našao i Lenjin. On je sa svojom suprugom Nadeždom Krupskajom proveo godinu dana u centru grada, u zgradi nedaleko od Kabarea Volter, mesta na kome je nastao dadaizam.
Lenjin je veoma voleo Cirih. Provodio je dane u šetnjama sa svojom suprugom, nije izlazio iz ciriških biblioteka, a bio je i redovan posetilac Kabarea Volter. U osvim revolucije u Rusiji, 1917. on napušta Cirih i vraća se u domovinu. U Cirihu je završio svoje kapitalno delo Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma.
Tomas Man
Tomas Man, nemački književnik, koji je pre Drugog svetskog rata otišao iz Nemačke. Prvo se krio u Sanari sur Meru pored Tulona na Azurnoj obali, a kada je rat počeo prelazi u Cirih, odakle odlazi u Ameriku. Cirihu se vraća nakon rata gde ostaje da živi sve do smrti 1955.
Cafe Bar Odeon
Jedna kafana u Cirihu je prava istorijska znamenitost. Kafe bar Odeon je otvoren 1911. godine, a njegov art-deko enterijer je očuvan do danas. Kafana je sačuvala status alternativog mesta okupljanja brojnih intelektualaca. U nju je svraćao Albert Ajnštajn tokom svog boravka u Cirihu, a kako su redovni gosti bili i Džojs i Lenjin, pretpostavlja se da su se ova trojica onovremenih influensera morala sresti za šankom.
Kronenhalle
Danas nije jednostavno posetiti Kraljevsku halu Kronenhalle, čuveni restoran u koji je dolazila kulturna elita između dva rata. Za ovaj restoran vam je potrebna rezervacija mnogo unapred. Osnovala ga je bogata trgovačka porodica Zumweg, koja se obogatila u trgovini svilom. Redovni posetioci restorana bili su Pikaso, Koko Šanel, Džejms Džojs, kompozitor Ričar Štraus, vajar Alberto Đakometi, Iv Sen Loren. Kuhinja je francuska, a na zidovima još uvek vise dela Miroa i Pikasa.
Ciriška filharmonija
Sa veoma dugom tradicijom, Ciriška filharmonija, i danas privlači pažnju najvećih svetskih muzičara i umetnika. Nastala je još 1834. godine kao muzička dvorana, a sredinom XIX veka je postala dom ciriške opere i filharmonije kada je u njoj kao dirigent radio i Rihard Vagner. Ovde su prvi put izvedene i njegove opere Holanđanin lutalica i Tanhojzer.
Korbizijev paviljon
Jedan od tvoraca moderne arhitekture, švajcarski arhitekta poznat pod imenom Le Korbizje dizajnirao je paviljon na obali Cirškog jezera. Zgrada je napravljena gotovo u celosti od stakla i čelika. U njoj se nalazi stalna postavka i odražavaju se razni kulturni programi, a otvorena je i za turističke obilaske.
(travelmagazine.rs/pixabay)
Dodajte komentar