Booking.com
Lepota i zdravlje Saveti

Cink kao saveznik u borbi protiv infekcija

cink

U skoro svakoj apoteci primetićete policu punu suplemenata na bazi cinka. Jasno je da ljudi mora da su zabrinuti da ne unose dovoljno cinka, hranljive materije koja se često reklamira zbog svoje sposobnosti da suzbije prehladu i druge respiratorne bolesti.


 

Ali da li mnogima od nas zaista treba više cinka? I ako jeste, kakvu korist imamo od toga? Dok su istraživači u misiji saznavanja više činjenica o tome kako naša tela koriste cink, otkrivaju da ovaj element igra iznenađujuće ključnu ulogu, posebno u imunološkom sistemu.

„Mislimo da je cink čuvar imunološke funkcije“, kaže Lotar Rink, imunolog sa Univerziteta RVTH Ahen u Nemačkoj, koji je nedavno bio koautor studije o ulozi cinka u imunološkom sistemu u Godišnjem pregledu ishrane za 2021. I, iako se naučnici još uvek bore da pronađu najbolje načine za merenje nivoa cinka u telu, izgleda da mnogi ljudi zaista nemaju dovoljno ovog minerala u svojoj ishrani za punu imunološku funkciju.

Bitan element

Premalo cinka je očigledno loša vest za vaše zdravlje. Ozbiljna nestašica, često rezultat genetskog defekta ili ekstremno ograničene ishrane, može izazvati bezbroj problema, kao što su usporavanje rasta kod novorođenčadi i dece, gubitak kose, hrapava koža, odloženo zarastanje rana i oslabljena odbrana od infekcija. Međutim, pokazalo se da je teže utvrditi obim i posledice suptilnijih nedostataka cinka. To je uglavnom zato što je izuzetno teško precizno izmeriti nivoe cinka kod ljudi. Cink je često u pokretu i unutar i izvan naših ćelija.

Tokom infekcije, na primer, nivoi u krvi opadaju jer se cink izbacuje iz krvotoka u ćelije koje pomažu u pokretanju imunološkog odgovora. Nivo cinka takođe može biti poremećen ishranom, određenim lekovima i hormonima i zdravstvenim stanjem. Iz ovih razloga, iako je moguće otkriti nivoe cinka u krvi, ova merenja su često neprecizna.

Za razliku od gvožđa, koje se lako procenjuje merenjem nivoa proteina u krvi koji sadrže gvožđe kao što su hemoglobin i feritin, ne postoji biomarker koji se može koristiti kao indikator nivoa cinka.

„Još uvek ne postoji 100 posto tačan način merenja cinka kod ljudi, posebno ako imaju neku vrstu bolesti“, kaže Daren Noul, biolog specijalizovan za cink s Univerziteta Nebraska. Trenutno je najbolji način da se utvrdi potencijalni deficit cinka da se pogleda nečiji unos kroz ishranu, dodaje on. Zbog ovih ograničenja, većina lekara dijagnostikuje nedostatak cinka samo ako pacijenti pokazuju simptome velikog nedostatka kao što su gruba koža ili gubitak kose, kaže Rink. „Ali imunološki nedostatak se dešava mnogo ranije, kada imate blagi nedostatak cinka.“

Istraživači su otkrili da su osobe sa nedostatkom cinka podložnije infekcijama od onih s adekvatnim nivoima ovog minerala. Studije su pokazale, na primer, da kod zdravih starijih osoba suplementi cinka smanjuju učestalost infekcija. (Moguća upotreba suplemenata cinka za odbijanje Kovid-19 je oblast aktivne istrage, iako Nacionalni instituti za zdravlje navode da trenutno nema dovoljno dokaza da se kaže da li će to biti od koristi.)

Da bi pomogao da se bolje identifikuju ljudi koji ne dobijaju dovoljno cinka, Rink je uključen u projekat koji ima za cilj da pomogne kliničarima i široj javnosti da bolje procene status cinka pojedinca koristeći aplikaciju za pažljivo praćenje njihove ishrane i upotrebe suplemenata. Iz do sada dostupnih podataka, čini se da je nedostatak cinka relativno čest. Na osnovu procena ishrane i prevalencije zaostajanja u rastu, što je uobičajena posledica neadekvatne potrošnje cinka tokom razvoja, neke studije procenjuju da je oko 17 odsto svetske populacije izloženo riziku od nedostatka cinka, i to kod određenih osoba s niskim i srednjim prihodima. regionima, kao što su delovi južne Azije, taj udeo je čak 30 odsto.

Starenje, genetika, trudnoća, bolest i drugi faktori doprinose ovom nedostatku, ali ishrana je glavni krivac kada pojedinci ne jedu dovoljno hrane bogate cinkom, kao što su morski plodovi, crveno meso i orasi. Konzumiranje previše fitata, supstanci koje se nalaze u hlebu od celog zrna, žitaricama i drugim izvorima, takođe može biti problem.

Naime, fitati se vezuju za cink i sprečavaju da se apsorbuje u telo. Čak iu Sjedinjenim Državama, oko 15 odsto stanovništva nema adekvatan nivo cinka u ishrani, prema proceni istraživača iz kompanije za suplemente iz 2020. za više od 26.000 odraslih Amerikanaca. Ovo može biti posebno često kod starijih osoba, uglavnom zbog loše ishrane. Međutim, to često ostaje neprimećeno jer većina ljudi ne pokazuje spoljašnje znake nedostatka cinka, kaže Noul. „Ali kada stvari krenu naopako, kada dobijete infekciju, verovatno ćete biti gore od nekoga ko ima dovoljne količine cinka u svojoj ishrani.

Šta radi cink?

Istraživanja pokazuju da je cink važan u skoro svim aspektima imunog sistema: pomaže ćelijama kože i ćelijama koje oblažu naše organe da spreče ulazak patogena, i održava timus i koštanu srž otpornim, odgovoran je za stvaranje imunih ćelija koje normalno funkcionišu.

Cink se „pojavljuje u svim delovima imunog sistema“, kaže Sofi Hamblton, imunolog sa Univerziteta Njukasl u Velikoj Britaniji, a ljudi s nedostatkom cinka pokazuju širok spektar imunoloških disfunkcija. Većina dosadašnjih istraživanja fokusirala se na ulogu cinka u urođenom imunološkom sistemu, prvoj liniji odbrane tela koja pokreće brze, nespecifične napade na strane osvajače.

Čini se da je cink uključen u stvaranje fizičkih barijera, kao što su ćelije koje oblažu naše organe, otpornijim na invaziju, kao i u obezbeđivanju pravilnog funkcionisanja makrofaga, ključnih belih krvnih zrnaca koja gutaju patogene i šalju hemijske signale da seregrutuju drugi ćelijski vojnici.

Da bi se osiguralo da ima dovoljno cinka za obavljanje svih ovih poslova, koncentracije ovog  minerala u telu su strogo kontrolisane. Na početku infekcije, na primer, imune ćelije kao što su makrofagi brzo proizvode protein koji prenosi cink koji se zove ZIP8. Ovaj protein kontroliše koliko cinka ulazi u ove ćelije, što je važno za održavanje sposobnosti ćelija da uklone patogene i regulišu proizvodnju važnih molekula vezanih za odbranu, uključujući hemijske glasnike zvane citokini, otkrili su Noul i drugi.

Novije istraživanje je počelo da obelodanjuje da je cink takođe važan za adaptivni imuni sistem, koji koristi sećanja na prethodne pretnje da pokrene napade specifične za patogene preko antitela i T ćelija. Godine 2019, Hamblton i njene kolege su izvestile da je mutacija u drugom transporteru cinka, ZIP7, izazvala bolest u kojoj pacijentima nedostaju B ćelije, imune ćelije koje proizvode antitela i koje neprekidno generišemo tokom života. Dalji eksperimenti na miševima sa istim ovim mutacijama otkrili su da nedostatak ZIP7 smanjuje koncentraciju cinka u nezrelim B ćelijama, ometajući njihovo sazrevanje. Iako je još uvek nejasno šta to znači za širu ulogu ZIP7 kod ljudi bez ove mutacije, Hamblton kaže da je moguće da defekt ZIP7 može biti jedan od načina na koji ukupni nedostatak cinka može dovesti do problema u imunološkoj funkciji.

Koliko je cinka potrebno prosečnoj osobi?

S obzirom na to koliko je cink važan za zdrav imuni sistem, i teškoće da se utvrdi da li nekoj osobi možda nedostaje, Rink kaže da je suplementacija cinkom verovatno dobra ideja, posebno za ljude koji imaju veći rizik od nedostatka, kao što su vegetarijanci, vegani i starije osobe. (Rink je konsultovao ili dobio grantove za istraživanje od tri kompanije koje prodaju suplemente cinka.)

Većina dodataka ishrani je bezbedna i ne izaziva ozbiljne nuspojave pri preporučenom dnevnom unosu, 8 miligrama i 11 miligrama za žene i muškarce, ali Rink upozorava da pri veoma visokim koncentracijama cink može imati štetne efekte.

U 2009, američka administracija za hranu i lekove upozorila je na upotrebu Zicam spreja za nos i briseva, leka za običnu prehladu koji sadrži toliko visok nivo cinka da je doveo do gubitka čula mirisa. Zbog ove i drugih potencijalnih štetnosti, stručnjaci preporučuju odraslima da ne unose više od 40 miligrama cinka dnevno.

Iako su klinička ispitivanja na ljudima retka, bilo je nekoliko onih koji su ispitivali efekte suplementacije cinkom tokom virusnih infekcija. Pregled dvadesetak kliničkih ispitivanja iz 2021. godine pokazao je da kod zdravih ljudi uzimanje suplemenata cinka bilo u obliku pastila ili spreja za nos, na početku bolesti može smanjiti trajanje obične prehlade i drugih respiratornih infekcija za nekoliko dana. Studija je takođe razmatrala hroničnu suplementaciju i pronašla dokaze da svakodnevno uzimanje suplemenata cinka tokom sedam meseci do godinu dana može pomoći u sprečavanju efekata respiratornih infekcija, iako se čini da nije sprečilo običnu prehladu.

Hamblton, međutim, napominje da iako je važno osigurati da unosite dovoljno cinka u svoju ishranu, manipulisanje nivoima cinka u određenim delovima imunog sistema nije lako, jer se cink distribuira na različite načine po telu. „Veoma je pojednostavljeno misliti da, pošto je cink potreban za imunitet, više cinka znači bolji imunitet“, kaže ona.

Ostaju mnoga otvorena pitanja. Kao prvo, autori istraživanja iz 2021. primećuju da su postojala ograničenja u dostupnim ispitivanjima, kao što su male veličine uzoraka. Pored toga, vremenski okvir za prednosti cinka je nejasan. Većina ispitivanja koja su proučavala prednosti cinka nakon infekcije objavila je da suplementi deluju samo u roku od 24 sata od početka simptoma, ali tim je pronašao dokaze da bi period mogao biti duži i da bi cink mogao biti koristan čak i kada se konzumira do tri dana nakon početka simptoma.

Potrebni su nam bolji suplementi cinka, kaže Noul. Većina sada dolazi u obliku soli, kao što je cink sulfat ili hlorid, ali ih telo ne apsorbuje lako, pa bi bolje formulacije bile korisne, dodaje on. Takođe se postavlja pitanje da li su određeni ljudi genetski programirani da teže apsorbuju cink u svom telu nego drugi. Istraživači su takođe zainteresovani da istraže moguće lekove koji bi mogli da ciljaju transportere cinka kod ljudi koji imaju problema sa tim proteinima. „Počinjemo da postavljamo i odgovaramo na ta pitanja sada u životinjskim modelima“, kaže Noul. “Sjajno će biti, naravno, ako se nešto od toga prevede na ljudsko stanje.”

Neke od namirnica bogatih cinkom: crna čokolada, beli luk, susam, semenke bundeve, meso, školjkke jaja, određeno povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, mlečni proizvodi.

(edukacija.rs/pixabay)

About the author

Renata Kulic

Diplomirani novinar/žurnalista sa dugogodišnjim iskustvom u medijima. Za portal PRessSerbia.com piše nekoliko godina i to u rubrici "Lifestyle"

Dodajte komentar

Kliknite ovde da ostavite komentar

PRessSerbia VIDEO NEDELJE: TEYA DORA – RAMONDA

Prijatelji sajta

omladinska zadruga indeks
BG ONLINE

Kalendar

март 2024.
П У С Ч П С Н
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Odaberite vašu sledeću destinaciju



Booking.com

PRess Serbia