U poslednje dve decenije, korist visokoproteisnkih režima ishrane se reklamira u javnosti bez prestanka, uglavnom kroz rastuću industriju dijetskih, fitnes i proteinskih suplemenata. Međutim, može li previše proteina štetiti organizmu?
Međutim, iako je ovo samo punilo džepove velikih korporacija, naučna istraživanja nam uporno govore da to samo šteti našem zdravlju.
Nedavno objavljena studija istraživača sa Univerziteta istočne Finske (University of Eastern Finland), koja je pratila 2.400 sredovečnih muškaraca tokom perioda od 22 godine, primetila je da ishrana sa mnogo proteina u sebi utiče na srčane problem i prestanak rada srca.
Mnoge veće studije koje uključuju veliki broj ispitanika su takođe dobile rezultate da ljudi koji unose mnogo proteina, pogotovu kroz crveno i prerađeno meso imaju veće šanse da postanu gojazni, razviju dijabetes tipa II i kardiovaskularne bolesti ili rak debelog creva.
Zbog čega nas onda ubeđuju da jedemo sve više i više proteina? Tomas Sanders, profesor nutricije i ishrane na Kraljevom koledžu u Londonu, kaže da je ideju da smanjimo proteine u ishrani prvo dao profesor na Masečusetskom tehnološkom institutu, Nevin Skrimšo tokom 60-ih godina.
On je tvrdio da protein koji dobijamo iz biljaka ima manje vitalnih amino-kiselina i da samim tim moramo da jedemo više životinjskog proteina.
Sanders kaže da je to potvrdila industrija životinjskog mesa u Americi, jer je njima odgovaralo da ljudi jedu više mesa. No, onda je dokazano da ukoliko imamo ishranu sa raznovrsnim biljkama, dobijamo sve amino-kiseline koje su nam potrebne, te je i teorija da treba da jedemo više mesa diskreditovana 1972. godine. Nedavno ju je, doduše, oživela industrija dijeta.
Jedan od glavnih razloga popularne ishrane sa dosta proteina je kultura treniranja i teretana, koja je odjednom postala popularna tokom 90-ih, te je tako nastao trend bildovanja mišićne mase.
Ali naučnici veruju da je ideja da nam je potrebno više proteina u ishrani kako bi nabacili mišićnu masu, bilo kroz suplemente ili kroz crveno meso, u stvari mit. Sanders kaže da je ono što nam stvarno pomaže da povećamo mišićnu masu u stvari treniranje, a ukoliko imamo višak proteina u telu, ono će ga samo pretvoriti u amonijak i ureu i izbaciti iz tela.
U stvari, kada se uporedi sa ostalim sisarima, ljudi su prilagođeni životu sa malim unosom proteina, sa tim što nam je potrebno da samo 10% dnevne ishrane bude protein. Ovih 10% je otprilike 50-60g proteina po osobi za dan, ali su nedavna istraživanja pokazala da mi u našoj ishrani konzumiramo mnogo više: oko 75-100g.
Kod odraslih osoba visok unos proteina je povezan sa raznim hroničnim bolestima. Iako je to poznato već duže vreme, naučnici su tek nedavno uspeli da sakupe dovoljno dokaza da to i dokažu. Veza između mesnih prerađevina i crvenog mesa i bolesti srca je veoma kompleksna, ali jedan trag može biti sadržaj ovih proteina. Crveno meso je bogato gvožđem, dok su mesne prerađevanje bogate solju, a oba su loša po srce u većim količinama. Takođe, previše proteina izaziva telo da stvara veču količinu uree, što stvara veće naprezanje bubrega. Pronađena je i veza između bolesti bubrega i crvenog mesa. Slab rad bubrega često dovodi ka slabom radu srca.
Naučnici su takođe razvili teorije zašto velike količine mesnih prerađevina i crvenog mesa vodi do raka debelog creva, pogotovu kada je meso prekuvano.
Hemijske reakcije između vreline i amino-kiselina u proteinima mogu ispustiti razna hemijska jedinjenja, kao npr. heterociklične amine i policiklične armoatične ugljovodonike, za koje se smatra da su kancerogeni. Uz to, visoke količine nitrata koje se nalaze u prerađevinama mogu izazvati inflamacije u stomaku, što vodi ka ubrzanoj ćelijskoj deobi koja je karakteristična za kancer.
Međutim, nisu svi proteini povezani sa ovim negativnim posledicama. Proteini nađeni u živini, mlečnim proizvodima i biljkama, kao i pasulju, grašku i orasima imaju ili neutralne ili pozitivne posledice na rad bubrega i zdravlje srca, ukoliko se jede umereno. Dakle, ključ za očuvanje zdravlja jeste biti oprezan sa novim trendovima ishrane i trebalo bi se truditi da jedemo što zdravije i kvalitetnije namirnice, kako kasnije ne bismo imali raznih zdravstvenih problema.
(redinfoportal)
Dodajte komentar