Da li znate prednosti RIBLJEG ULJA?

Vekovima su ljudi koristili riblje ulje, što oralno, što topikalno, kako bi tretirali širok dijapazon stvari, od bolova do rahitisa i gihta.

Popularnost ovog suplementa menjala se kako su godine prolazile, kao i njegova primarna upotreba. Ipak, u toku prethodnih nekoliko decenija, hajp povezan sa ribljim uljem je dostigao, čini se, najviši nivo od kada postoji. Prema podacima Nacionalnog zdravstvenog instituta u SAD-u, u toku 2012. godine, najmanje 18.8 miliona Amerikanaca potrošilo je ukupno 1.3 miliona dolara na riblje ulje, što ga stavlja na treće mesto najkorišćenijih suplemenata u ovoj državi. (Prodaja se ustalila na tom nivou oko 2013. godine.)

Danas ga mnogi koriste zato što veruju da će uopšteno doprineti zdravstvenom stanju njihovog srca, dok drugi veruju da riblje ulje pomaže zdravlje bubrega, kostiju i kod povreda zglobova, ali i da poboljšava kognitivne funkcije i mentalno zdravlje, kao i veliki broj drugih stanja. Ipak, da li je riblje ulje zaista tako dobro za nas kao što u to veruju milioni Amerikanaca? Ko bi onda trebalo da ga konzumira? VICE je objavio istraživanje i konsultovao nekoliko eksperata kako bi saznali odgovore na ova pitanja.

Riblje ulje je baš ono što i zvuči da jeste: ulje proizvedeno od prerađene ribe, posebno od vrsta kao što su haringa, losos, inćuni i sardine. Ova ulja su bogata Omega-3 masnim kiselinama, posebno eikosapentenoičnom kiselinom (EPA) i dokosaheksenoičnom kiselinom (DHA). Iako naša tela mogu da pretvore alfa-linoleičku kiselinu- drugu vrstu Omega-3 masne kiseline koja se može naći u namirnicama kao što su kanola ulje, semenke bundeve i orasi – u EPA i DHA, riblje ulje je jedno od najefikasnijih izvora ove dve Omega-3 masne kiseline neophodne ljudskom organizmu.

Omega-3 masne kiseline “čine mnogo stvari za naša tela”, objasnio je Stiven Kopecki, kardiolog sa Majo Klinike. Teško je sumirati šta tačno one čine same po sebi, ali slobodno možemo reći da je održavanje dovoljnog nivoa ovih kiselina od vitalne važnosti za naše funkcionisanje uopšte.

Moderna shvatanja povezana sa benefitima koje riblje ulje ima na srčano zdravlje potiče iz obzervacionih istraživanja sprovedenih na starosedeocima Grenlenda u toku 1970-ih, kada su otkrili da je njihova ishrana ekstremno bogata uljanim ribama i da ovi ljudi u izuzetno malim stopama pate od bolesti srca. U godinama koje su usledile, asocijacija Američko Srce je rutinski preporučivala ljudima da jedu ribu najmanje dva puta nedeljno, između ostalog, kako bi usporili porast nivoa plaka u arterijama, ali i kako bi sniili krvni pritisak, i generalno održali svoje srce zdravim. Federalna administracija za lekove (FDA) takođe je odobrila nekoliko striktno regulisanih medikamenata na bazi ribljeg ulja namenjenih za upotrebu kod onih koji imaju povišene trigliceride (onu vrstu masti koju treba kontrolisati).

Riblje ulje, kako kaže Kopecki, “trenutno zaista predstavlja standard u lečenju onih ljudi koji pate od povišenih triglicerida”, pored pojačane fizičke aktivnosti i smanjenja unosa ugljenih hidrata. Postoji nekoliko studija koje ukazuju na to da dovoljna doza kvalitetnog ribljeg ulja umanjuje rizike koje sa sobom nosi operacija ugradnje bajpasa, bol u grudima, rizik od srčanog napada, moždanog udara ili naglih srčanih udara kod ljudi koji već imaju srčanih problema. Sa druge strane, prevelika konzumacija ribe – preko 45 grama dnevno – zapravo je povezana sa višim rizikom od moždanog udara, kako pokazuje jedna studija.

I dok nekoliko studija ukazuje na to da suplementi od ribljeg ulja mogu pomoći zdravim ljudima da se zaštite od srčanih problema barem malo, ovi dokazi deluju kao relativno slabi i nekonzistentni, tako da većina lekara kao da ne preporučuje njihovu konzumaciju kao pouzdanu preventivnu zdravstvenu metodu.

Iako je nekoliko studija ukazalo na to da redovni obroci bogati ribom mogu rezultirati manjim gubitkom sposobnosti vida povezanog sa starenjem, kao i da regularna konzumacija ribljeg ulja umanjuje rizik od oboljenvanja od katarakte, ova istraživanja nisu konkluzivna i već su osporavana. Riblje ulje je nekada bilo regularno prepisivano kako vi se lečio sindrom suvog oka, i to na osnovu nekoliko studija, a Kopecki kaže da je tako bilo “sve do pre tri ili četiri godine, kada su meta-analize pokazale da od ove vrste terapije ne postoje jasni benefiti. Oftamolozi ovako nešto više ne preporučuju.

Kopecki okleva da podrži bilo koju dermatološku studiju koja ukazuje na to da riblje ulje umanjuje bore. Druge studije takođe ukazuju na to da riblje ulje može pomoći kod akni, ekcema i psorijaze, ali su i ova istraživanja relativno ograničena i teško da se može reći da su konkluzivna. Ipak, vredno je primetiti da deluju manje osporivo nego ostala istraživanja koja ukazuju na benefite ribljeg ulja.