Ako ste nekada bili u društvu narcisa i u isto vreme poželeli da ih, najblaže rečeno, vratite iz njihovog sveta u realnost, verujte nam da niste jedini. Evo i instant rešenja – stavite ispred njih ogledalo. U nastavku teksta sledi i medicinsko objašnjenje ovog psihološkog fenomena.
Biti narcis znači biti svoj najveći fan, i to u meri koja nije zdrava. Često se posmatra kao negativna osobina ličnosti, ali u realnosti ovaj poremećaj može biti složeniji od puke egocentričnosti. Novija istraživanja mogu nam pomoći da razumemo kako narcizam funkcioniše u vreme društvenih mreža. Studija objavljena u časopisu „Priroda” (Nature) potvrđuje da narcisi, mada uživaju u sopstvenoj slici o sebi, suštinski pate.
Narcizam koji nije na patološkom nivou, to jest koji nam dopušta da živimo normalan život, jeste osobina ličnosti sa dva lica: teorije socijalne psihologije ga povezuju sa osećajima superiornosti i uzvišenosti u odnosu na druge, ali psihodinamično istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu u Gracu ističe aspekte velike ranjivosti koji su pokazatelj nedovoljnog samopouzdanja i unutrašnjih, emocionalnih konflikata. To su dve kontradiktorne strane narcizma.
Istraživanje se zasnivalo na ispitivanju učesnika ekperimenta – osoba koje pate od narcizma u različitom stepenu – pomoću magnetne rezonance. Na taj način su se prikupili podaci koji potvrđuju ovu tezu. Učesnici su posmatrali sopstvenu sliku dok je magnetna rezonanca označavala aktivne delove mozga. Po opšteprihvaćenoj teoriji tradicionalne psihologije koja narcizam objašnjava kao osećaj superiornosti, trebalo bi da se aktiviraju zone koje su povezane sa sistemom samonagrađivanja, a to bi dalje trebalo da godi mozgu narcisa.
Analizirajući podatke, istraživači su primetili da se kod ljudi koji su narcisi u većoj meri, kada im se pokaže slika njih samih, u odnosu na slike njihovih prijatelja i njihove porodice, aktiviraju delovi mozga koji su povezani sa emocionalnim konfliktima i ružnim osećanjima kao što su bes, gađenje, osećaj krivice i straha. Aktiviranje ove regije mozga (frontalnog režanja) govori nam nešto više o narcizmu, nešto što su tradicionalni pristupi, kao što je test sa pitanjima na zaokruživanje, teško mogli da otkriju.
Ovo istraživanje ipak ima nekoliko ograničenja koja bi trebalo istaći. Pre svega, ispitano je svega četrdeset troje ljudi, broj koji je premali da bi se moglo tvrditi da je rezultat eksperimenta apsolutna istina. Takođe, aktiviranje delova mozga koji su povezani s negativnim osećanjima otkriveno je samo kod muškaraca, dok kod žena istraživači nisu uočili tako očiglednu povezanost aktivacije tih delova mozga sa slikama njih samih.
(redinfoportal)
Dodajte komentar