Mikija Đuričića je javnost upoznala 2006. godine kada je učestvovao u “Veliom bratu”. On je sada progovorio o svojoj karijeri, zaradi, ali i velikom poroku sa kojim je morao da se izbori.
– Od 2006, pa do danas, zaradio sam čak pola miliona evra. Sve sam potrošio na život… Nisu te pare bile samo od rijalitija! Za jednu reklamu uzeo sam 30.000 evra, pa za drugu isto toliko novca. Pobedio sam u “VIP Velikom bratu” i osvojio 50.000 evra. U jednom trenutku sam radio tri posla, vodio sam emisiju jednom nedeljno, pisao kolumnu i bio menadžer na Srebrnom jezeru. Mesečno sam zarađivao ukupno 3.000 evra.
– Na sva tri posla sam dao otkaz, vratio se kući i posle mesec dana nisam imao ni za cigare. Sve sam potrošio! Život u Beogradu je skup, a ja sam svuda čašćavao ljude. Kupio sam svim fudbalerima u Kupinovu nove kopačke! Imao sam i neke poslovne promašaje. Novac mi nikada nije bio bitan. Bio sam željan svega, da vidim, putujem. Pasoš sam prvi put izvadio sa 29 godina, a prvo putovanje mi je bilo u Argentinu. Naravno, i kocka je odnela svoj deo! Prokockao sam 200.000 evra. Nisam kockao da bih zaradio pare, već sam voleo adrenalin. Toliko sam zaglibio da sam potražio stručnu pomoć. Moj prijatelj glumac rekao mi je da su mu terapije pomogle. Psihoterapeut mi nije rekao ništa što već nisam znao, ali sam tokom razgovora s nekim pametnijim od sebe rekao sebi da sam glup. Više ne igram ni tiket za kladionicu za sto dinara, prošlo me je to – kaže za Informer.
Zbog novih poslovnih poduhvata Miki jedno vreme nije živeo u Kupovinu, ali je redovno obilazio majku, koja je imala zdravstvenih problema.
– Radila je na velikoj parnoj pegli u konfekcijskoj firmi i pluća su joj stradala od te pare. Deset godina je bila težak plućni bolesnik, ali je normalno funkcionisala. Koristila je kiseonik dok je spavala, a s vremena na vreme odlazila je u bolnicu na terapije. Predosetio sam njenu smrt! Sećam se, bila je u bolnici na terapiji, a ja sam planirao da je sutradan obiđem. Probudio sam se oko ponoći, obliven znojem i rekao drugarici, koja je bila sa mnom u stanu, da moram da idem kući. Ne umem da objasnim taj osećaj, kao da me neka sila vukla u Kupinovo. Pozvao sam druga da me odveze u selo. Stigao sam u Kupinovo oko dva sata posle ponoći. Keva je ležala u krevetu, imala je masku sa kiseonikom. Nas dvojica smo pričali pola sata i u jednom trenutku joj je pala ruka. Dozivali smo je, ali nije odgovarala. Skinuli smo joj masku i videli da je umrla. Imala je samo 62 godine. Uvek ću se pitati da li je čekala da ja dođem kući, pa da umre…
Dodajte komentar