Za prelazak 10 kilometara u Londonu je prošle godine bilo potrebno u proseku 37 minuta i 20 sekundi, što je minut više nego 2022. i gotovo dva minuta više nego 2021.
Prosečan vozač koji prelazi po 10 kilometara ujutru i uveče u vreme špica svakog dana provede sat i 28 minuta u saobraćaju, gubeći 38 minuta zbog saobraćaja u vreme najveće gužve.
Posle Londona, najsporiji saobraćaj je u Dablinu, Torontu, Milanu i Limi, gde vozači razdaljinu od 10 kilometara prelaze u proseku između 28 i po i 29 i po minuta.
Stanovnici tih gradova zbog zagušenja u saobraćaju, gube po jedan minut na svaki pređeni kilometar.
Istraživanje je sprovedeno 2023. godine, a obuhvatilo je 387 gradova širom sveta. Mereno je zagušenje u saobraćaju, prosečno vreme putovanja, uticaj špica, kao i posledica saobraćajnih gužvi na životnu sredinu.
London je najsporiji grad i kada nema gužvi, na primer tokom noći. U optimalnim uslovima, vozačima u britanskoj prestonici je i dalje potrebno oko 25 minuta da pređu 10 kilometara. To znači da vozači u Londonu prosečno izgube 12 minuta na 10 kilometara zbog saobraćajnih gužvi.
Sa druge strane, vozačima u Tokiju je potrebno oko 18 i po minuta da pređu 10 kilometara u optimalnom saobraćaju, dok im je za isti put u vreme špica potrebno 23 minuta i 40 sekundi, što znači da izgube samo šest minuta zbog zagušenja saobraćaja.
Istraživanje je pokazalo i da američki gradovi dobro upravljaju saobraćajem, pa tako vozači u gradovima kao što su Dejton i Akron u Ohaju ili Olbani i Sirakjus u državi Njujork, gube vrlo malo vremena zbog saobraćaja.
Među gradovima sa najkraćim vremenom putovanja su i mnogi drugi američki gradovi, uključujući Detroit, Memfis, Tulsu, Sinsinati i Bufalo, gde je potrebno 10 minuta da se pređe 10 kilometra, u vreme povećanog saobraćaja.
Treba napomenuti da svi ovi gradovi imaju velike autoputeve koji prolaze kroz njih, pa su prosečne brzine iznad 60 kilometara na sat, a takva infrastruktura nije moguća u gradovima poput Londona ili Dablina.
U saopštenju kompanije se ističe da za smanjenje zagušenja saobraćaja nije potrebno samo graditi nove puteve, ili obnavljati putne mreže za automobile, nego da treba dati prostor drugim vrstama saobraćaja.
Najbolji primer za to su Amsterdam ili Kopenhagen, koji su veću važnost dali biciklistima i pešacima.
U holandskoj prestonici, koja ima odličnu biciklističku infrastrukturu, u proseku je potrebno 17 minuta i 10 sekundi da se pređe 10 kilometara, a vozači u saobraćajnim gužvama gube samo četiri minuta i 21 sekundu.
