Stižu dobre vesti za sve frustrirane roditelje koji pokušavaju da nateraju svoju decu da jedu povrće (ili da legnu da spavaju ili da očiste svoje sobe): nauka je pokazala da tu zaista može da vam pomogne obrnuta psihologija.
„Obrnuta psihologija je deo fenomena psihologije pod nazivom reaktansa“, rekao je Jeff Greenberg, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Arizoni. „Ideja reaktanse je da su ljudi duboko motivisani da štite svoju slobodu“, dodao je Greenberg. Kada ljudi osete da je njihova sloboda ugrožena, oni misle da je njihova sposobnost da sami donose odluke omalovažavana i reaguju protiv onoga ko im preti. Zbog osećaja da su ugroženi, ljudi se ponašaju ljuto i pokušavaju da uklone pretnju.
U suštini, obrnuta psihologija koristi prednosti nečije reaktanse. Kada koristite obrnutu psihologiju na osobi, pretite njegovim ili njenim opažanjima slobode. Pretnjom toj slobodi, vi negovanje slobode činite privlačnijim. To se može iskoristiti u sledećem primer, kada dete ne želi da jede brokoli. Ako mu kažete: „Ne možeš da jedeš brokoli!“, njemu će biti mnogo zanimljivije da isti brokoli pojede. Pa tako, čak iako dete nije ni htelo da jede taj brokoli, ono je osetilo slobodu sopstvenog izbora.
Međutim, profesor Greenberg je primetio da obrnuta psihologija ne funkcioniše uvek. Mnogo pre će raditi, ako je primenite na osobi koja je sklona reaktansi. Ljudi koji su razdražljive prirode, tvrdoglavi i emotivni su češće skloni reaktansi. S druge strane, osobe koje su prijatne i popustljive su manje sklone. Postoje neki dokazi da su muškarci skloniji rektansi od žena.
Što se tiče malog deteta, koje nikako ne želi da jede brokoli, Greenberg je primetio da postoje faze u detinjstvu kada su deca podložnija obrnutoj psihologiji. Između druge i četvrte godine, deca su mnogo emotivnija i buntovnija prema svojim rodteljima, pa je na njima najlakše primeniti obrnutu psihologiju. Kada napune četiri godine, deca su društvenija i ređe imaju emotivne izlive, pa je stoga teže navesti ih da urade nešto što ne žele uz pomoć ove tehnike.
Drugi klasičan primer je adolescencija. Kada se tinejdžeri bune protiv svojih roditelja, tada mogu biti najpodložniji ovoj psihologiji. U tom periodu, deca rade sve suprotno od onoga kako im se kaže.
Još jednu stvar treba dodati kada su u pitanju deca i to naročito deca u mlađem periodu, jeste da su manje kognitivno razvijena i zbog toga će teže da primete kada roditelji pokušavaju da ih ubede da urade nešto, za razliku od odraslih ljudi.
Zaista, svi pokušaji da se na odraslima koristi ova psihologija mogu da imaju loš ishod. Oni će reagovati protiv našeg pokušaja da ih izmanipulišemo. Doduše, ako ste suptilni, možda vam i pođe za rukom da primenite obrnutu psihologiju na kolegama ili partneru. To bi vam sigurno malo olakšalo život.
(redinfoportal/shutterstock)
Dodajte komentar