Suze se često smatraju znakom slabosti, a uplakani ljudi klasifikuju se kao nezreli i nesposobni da se nose sa problemima. Ove uobičajene predrasude, međutim, mogu biti veoma loše po zdravlje, jer plač nije samo ljudski odgovor na frustraciju i tugu, već i izduvni ventil za nagomilani stres.
Napad plača
Neurolog dr Vilijam H. Frej ističe da je ovo zdrav način da se smanji stres, koji, ako se ostavi da ključa kod čoveka, ima negativan fizički uticaj na organizam, počev od povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti do emotivnog sloma.
Proučavajući plač i suze više od 15 godina, dr Frej je zaključio da 85 odsto žena i 73 odsto muškaraca ne oseća tugu ili bes nakon plača. Plač za oboje traje u proseku šest minuta, obično između sedam i deset uveče, a zanimljivo je da žene u proseku plaču 47 puta godišnje, a muškarci sedam.
Smanjuje stres
Dugotrajni stres povećava rizik od srčanog udara i može oštetiti neke delove mozga, dok plač olakšava suočavanje sa stresom i pozitivno utiče na opšte stanje organizma. Plakanje se može posmatrati kao početna faza suočavanja sa stresom i da je korak ka boljem ljudskom zdravlju.
– Plakanjem se oslobađamo emotivnog tereta i svih loših emocija koje smo nagomilali, pa se oslobađa mesto za nova, pozitivna iskustva – objasnio je dr Frej.
Smanjuje krvni pritisak
Dokazano je da plač snižava krvni pritisak i otkucaje srca.
Suze uklanjaju toksine iz tela
Dr Frej napominje da plač smanjuje količinu toksina u telu koji se akumuliraju tokom stresnih situacija. Ovi otrovi su odgovorni za povišen kortizol, hormon stresa, koji zauzvrat podstiče želju za slatkišima, a time i debljanje, dijabetes i predijabetes.
Ljudi koji plaču su iskreniji i otvoreniji
Ljudi koji se ne stide da plaču obično su autentični i iskreni prema sebi. Plakanje takođe pokazuje snagu, jer ljudi često nose maske zbog kojih izgledaju snažno i hrabro.
Usklađenost sa emocijama
Plač je izraz emocija i unutrašnjeg stanja čoveka. Od svih sisara, samo ljudi plaču zbog emocionalnog stresa. Osećanja nas motivišu da saosećamo sa drugima i funkcionišemo u zajednici. Iskreno pokazivanje emocija takođe pomaže ljudima da budu kreativniji.
Izvor: PressSerbia/Avaz.ba
