Razgovarate sa svojim psom, i naravno, ubeđeni ste da vas vaše štene razume . Ali šta ako se pas spusti na mesto gde ođednom svi govore drugačijim jezikom?
U novoj studiji, istraživači su koristili tehnike snimanja mozga kako bi otkrili da li psi mogu razlikovati poznate i nepoznate jezike. Istraživači kažu da su otkrića sa Odeljenja za etologiju na Univerzitetu Etvoš Lorand u Mađarskoj prvi dokaz koji pokazuje da neljudski mozak može da razlikuje jezike.
Pre nekoliko godina, prva autorka Laura V. Kuaja preselila se iz Meksika u Mađarsku radi postdoktorskog istraživanja. Pre nego što se preselio, Kuajin pas pod imenom Kun-kun je do tada čuo samo španski. Bila je radoznala da li će primetiti da ljudi u Budimpešti govore drugim jezikom, mađarskim. „Kao i mnogi psi, Kun-kun ima tendenciju da obraća pažnju na ljude, pokušavajući da predvidi njihovo društveno okruženje“, kaže Kuaja.
„Kada smo se preselili u Mađarsku, to je bio potpuno novi svet za sve. U Budimpešti su ljudi vrlo druželjubivi sa psima. Kada su ljudi razgovarali sa Kun-kunom, pitala sam se da li je shvatio razliku u jeziku. I na sreću, ovo pitanje se uklapalo u ciljeve Laboratorije za neuroetologiju komunikacija.“
Slušanje jezika
Za svoju studiju, istraživači su regrutovali Kun-kuna i 17 drugih pasa, koji su prethodno bili obučeni da mirno leže u magnetnoj rezonanci. Psima su puštani odlomci govora iz „Malog princa” na španskom i mađarskom jeziku. Svaki od pasa je čuo samo jedan od dva jezika: mađarski je bio poznati jezik za 16 pasa, španski za druga dva psa. To im je omogućilo da uporede veoma poznat jezik sa potpuno nepoznatim.
Istraživači su psima puštali i šifrovane verzije odlomaka, koje su bile besmislene i potpuno neprirodne. Ovo je trebalo da testira da li mogu da razlikuju pravi govor od izmišljenog govora.
Uporedili su reakcije mozga na dva različita jezika i na govor i na izmišljeni govor: „Pronašli smo različite cerebralne regione za oba procesa: za detekciju govora (govor naspram ne-govora), primarni slušni korteks i za prepoznavanje jezika (poznati jezik naspram nepoznatog jezika), sekundarni slušni korteks“, kaže Kuaja.
„Naši rezultati mogu sugerisati hijerarhijsku obradu u mozgu psa za obradu govora. U prvoj fazi, njihov mozak bi otkrio da li je zvuk govor ili ne. Zatim, u drugoj fazi, njihov mozak bi identifikovao da li je govor poznati jezik ili ne.“
Istraživači su otkrili da bez obzira koji jezik psi slušaju, primarni slušni korteks psećeg mozga može da razlikuje govor od izmišljenog govora. „Pseći mozgovi, kao i ljudski mozgovi, mogu razlikovati govor od izmišljenog govora. Ali mehanizam koji leži u osnovi ove sposobnosti otkrivanja govora može se razlikovati od govorne osetljivosti kod ljudi: dok je ljudski mozak posebno podešen na govor, pseći mozak može jednostavno da otkrije prirodnost govora.“, kaže Raul Hernandez-Perez, koautor studije.
Takođe su utvrdili da mozak psa može razlikovati španski i mađarski. Ti obrasci su pronađeni u drugom delu mozga koji se zove sekundarni slušni korteks. Istraživači su otkrili da što je pas bio stariji, to je njegov mozak bolje mogao da razlikuje poznati i nepoznati jezik. To sugeriše da što duže žive sa svojim vlasnicima i što su više izloženi nekom jeziku, to više razumeju kako jezik zvuči.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ MAGAZIN NOVOSTI