Pevač Milan Stanković (35) odrastao je u Obrenovcu, a susedi ga pamte kao dobro dete.
Njegova majka je, kako kažu komšije, radila nekoliko poslova kako bi njemu i sestri obezbedila uslove za život, a u zgradi u kojoj je živeo danas je samo njegova mama.
– Viđam njegovu majku Milenu, često dolazi po hleb. Bila je baš pre nekoliko dana, rano ujutru je došla, ali od tada je nisam videla. Verovatno je kod sina i ćerke u Beogradu – rekla je radnica u obližnjoj radnji za “Kurir”.
Starija gospođa je otkrila da se seća Milana Stankovića, te da su ga zvali Kića.
– Kako se ne bih sećala. Naš Kića je divan momak. Žao mi je što više ne snima. Stvarno se svi pitamo šta je dovelo do toga da se povuče, mislili smo da je možda bolestan, međutim, vidimo ga s vremena na vreme ovde, ne fali mu ništa. Sve je to super, vera i sve, ali mnogo je mlad da se toliko zatvori i povuče – rekla je komšinica za pomenut medij, pa dodala:
– Imao je teško detinjstvo. Sećam se, jednog dana ja na terasi, a on ide iz škole s pocepanim rancem, onako malo dete je bilo van sebe, istraumirano. Pitala sam ga: “Kićo, šta je bilo, što ti je pocepan ranac?”, a on je samo sagnuo glavu i brzo otišao kući. Njegova majka je mnogo radila za njih. I na trafici, prala je i peglala veš, zaduživala se, samo da njih izvede na pravi put. Samohrana majka, nije imala sreće s muškarcima, sudbina se poigrala s njom. Milanov otac je završio u zatvoru, pa je umro, a onda ovaj drugi, za koga je mislila da će joj pomoći, još više ju je uništio. Ništa nije hteo da radi, a onda se razboleo i četiri godine proveo u krevetu. Užas. Istina je da je Milanova majka bila bolesna, a kako i ne bi šta je sve prošla.
Još jedan komšija je bio raspoložen za razgovor sa pripadnicima sedme sile.
– A Milanče, dobar je dečko. Tu je, ponekad ga vidim, majka mu je imala težak život, dva puta se udavala, ali nije imala sreće. Ne viđam je često, ode tako do prodavnice ujutru kad je tu, a kad nije, kod njega i sestre je u Beogradu. Slabo ona izlazi iz stana. Dobra su porodica, lepo se slažu, mnogo se čuvaju i podržavaju. Za Milana ne znam šta da kažem, dobar dečko, ali očigledno tužan. Znam da je mnogo loših stvari prošlo kroz njegov život, ali bog ga je pogledao, pa je postao popularan. Valjda je ostvario svoje snove, ipak je posle kiše došlo sunce. Ne znam šta mu bi da odabere taj put vere – kaže komšija za isti medij i nastavlja:
– Kad je bio mali, hteo je da bude kauboj. Sećam se kad je krenuo da se takmiči, pa ova ulica je bila najpopularnija u Obrenovcu i šire.
Komšinica koja živi prekoputa Milanove majke u zgradi je rekla:
– Ja ga znam kad je radio u zdravstvu, na odeljenju za hemioterapiju, i ja sam tamo radila. Dobar dečko, divan, majka mu verovatno sad nije tu, sigurno je kod njih u Beogradu. Znamo se na dobar dan, svi ga vole i poštuju. I kad je radio u zdravstvu, svi su ga voleli.
