Potresna ispovest o njenom bivšem suprugu i tragediji koja ih je zadesila
Ćerka pokojnog Mikija Jevremovića, pop pevačica i spisateljica Jelena Jevremović nedavno je ponovo gostovala u emisiji “Ko vam dade termin” autora i voditelja Zorane i Nenada Škundrića. Razlog njenog ponovnog gostovanja je nastavak priče iz prve emisije koja je zaista izazvala veliku regionalnu pažnju. Za razliku od te emisije, gde je glavni fokus bio na ocu, ovoga puta Jelena Jevremović je prvi put za neke medije detaljno pričala o svom životu sa svojim bivšim suprugom, pre i posle životne tragedije koja ih je zadesila, nakon što je on pre nekoliko godina priveden zajedno sa još nekoliko ljudi zbog nezakonitih radnji. Njen bivši suprug još uvek je na izvršenju kazne, a njegov izlazak je pod velikim znakom pitanja, o čemu je u ovoj potresnoj ispovesti koju vam mi prenosimo i sama pevačica pričala.
” Evo mene ponovo sa svojom iskrenošću, da ogolim dušu, izjavila je pevačica na početku i nastavila. Smatram da to što mi nabacimo osmeh pre nego što izađemo iz kuće, to je možda lakši način da izbegneš odgovor na pitanje “Šta ti je?”. Pošto sam po prirodi pozitivna osoba, to nikako ne može da anulira, one neke loše stvari, loše situacije, čak i periode u životu. Svesna sam da je čovekov najveći neprijatelj njegov jezik, ali biram to da budem iskrena, kakav god ishod na kraju bio. “
” Mnogo teže mi je bilo kada su mi javili da mi je suprug u zatvoru, nego kada mi je otac umro. Jer očevu smrt sam negde očekivala, bio je u komi pet nedelja, otkazale su mu dve trećine mozga, ja sam molila Boga da mi ne zameri , odnosno da me ne kazni što tražim od njega to da ga uzme. Umrla bih od tuge gledajući ga takvog, a i on isto jer nije navikao da bude prikovan za krevet i nepokretan. I na to si negde bio spreman, a na ovo nisi. U jednom trenutku ostajem sama sa dva sina, praktično na ulici, bez posla. On je bio izuzetan muž i otac, dok je bio tu i ne bih bila čovek kada bih tvrdila suprotno. Bio je centar mog sveta, moj kralj. I onda ti u jednom danu nemaš više taj oslonac. Onda se događa taj šok, kada sam gledala decu koja spavaju tu noć kada je uhapšen, sedela sam na podu pored njih i plakala. Bila sam potpuno izgubljena. “
U tom momentu Jeleni je zastala “knedla u grlu“, krenule su joj suze i izvinila se voditeljima uz opravdanje da joj nije lako da priča o ovome, da bi nakon nekoliko trenutaka nastavila.
” Nisam ja osoba koja je odmah želela da ostavi svog čoveka na cedilu. To nije moj stil. Mi smo imali razne turbulencije, ali nikad ljubav nije dovedena u pitanje. Kako je prolazilo vreme, ja sam videla da su dolazila razna razočaranja, stvari koje nisi očekivao da saznaš i onda je to bila borba sa samom sobom. Na kraju dođeš u fazu kada sebe kriviš za sve. Vreme je prolazilo i ja sam se jednostavno ugasila. Shvatila sam da sam sama, da naša deca ne zaslužuju takav život i da moram da se borim. “
Nakon toga, Škundrić je direktno postavio Jeleni pitanje, kako je izgledao trenutak i kada je zapravo ona saopštila deci da je njihov otac u zatvoru?
” Deci i danas gajim, negde, tu sliku, o ocu, kao o heroju. To je moja obaveza kao njihove majke i njegove bivše žene. Jer koliko god da sam i oštećena i besna, ljuta, i dođe mi da odem tamo i da ga “ubijem” jer je srušio sve ono što smo čvrsto gradili godinama, pre svega sam čovek i ja ne umem drugačije. Ja ću uvek biti njegov prijatelj. Ne postoje dovoljno suptilne reči da objasnite deci gde im je otac. Gledala sam da napravim atmosferu kako bi sve to bilo podnošljivije za njih, ali je bilo strašno. Starijem detetu je pozlilo, davala sam mu vodu, šećer, sirće pod nos, zvala sam čak i hitnu pomoć… ja sam ispričala neku priču, imala sam opet tu neku bazu gde ću tog čoveka ipak zaštiti na neki način. Sad imam utisak da je starijem sinu pao kamen sa srca, jer mlađi još uvek nije svestan kompletne situacije. Pao mu je kamen sa srca, u smislu, jer je primetio da se nešto dešava, a sve je bilo izvan njega, gledao je majku koja se dva meseca nije osmehnula, a svi znaju da je meni osmeh zaštitni znak.”
” U tim trenucima majka mi je bila najveća podrška, dok su mi svi prijatelji okrenuli leđa. Ali su se vratili ljudi iz prošlosti kojima sam ja okrenula leđa. Koji su mene do tančina poznavali, nisu mi zamerili što nisam bila tu, a svi koji su bili tu, mada sam ja zapravo bila u okruženju ljudi svog tadašnjeg supruga, i kada se sve to zapravo dogodilo, ja sam ostala sama. Veoma sam povodljiva izgleda, izmanimulisana sam na neki način jer me je grizla savest što se nisam javljala svojim dokazanim prijateljima, bila u kontaktu sa njima, nego živela u Peđinom svetu. Za sve moje navodne prijatelje ja sam bila negativac koji ostavlja muža koji je u problemu, a nigde tu nema mene. Deset godina sam bila najbolja dok sam mesila pite, ostavila karijeru i sve, posvetila se porodici i od 5000e koliko sam nedeljno zarađivala došla sam do toga da nemam ništa, e tad se sve to briše. Ostaješ samo jedinka koja je žena, koja ostavlja muža koji je na cedilu. A da dozvolim sebi, da me za tog čoveka vezuje samo osećaj ljubavi iz prošlosti, tako povređena i ranjena, stvarno ne mogu to da dozvolim sebi. Jer ne bih prvenstveno bila dobra sebi, a onda automatski ni našoj deci. Rešila sam da od dva zla, izaberem manje.”
” Nikada sve to ja neću moći da prebolim. Prema svom bivšem suprugu i dalje imam emocije, ali kao prema čoveku. Kao prema prijatelju. Kao prema nekome ko je… on to čovek nije ništa iz loše namere uradio, jednostavno u tom trenutku nije bio svestan šta može da izgubi zarad nekog malog dobitka. Na kraju je izgubio sve. Mi smo izgubili nas. “
” Sa njim niko nema kontakt, osim preko advokata. Obilazila sam ga jedno vreme, ali je onda on meni izričito rekao kako on vidi budućnost drugačiju od one kako smo je zajedno zamišljali. I dalje sam želela da mu dam do znanja da sam tu, sve što je bilo do mene ja sam uradila. Ali ostala sam sama napolju, o nama niko ne brine. Međutim, ni to nije problem, imam majku koja mi je potpora, ja ću zbog svoje dece da radim i šest poslova samo kako bi oni imali normalan život i bili dobro školovani. Toliko sam emotivno oskrnavljena, da ne znam da li ću se ikada oporaviti. Jedno vreme sam bila i na tabletama, pola stvari se i ne sećam. Imala sam velikih zdravstvenih problema. Ne poznajem osobu koja je od mene više plakala i hvala svim ljudima koji su bili uz mene i pomogli mi da se trgnem iz te sumorne “tišine” u kojoj su se čuli samo moji jecaji. “
” 31. maja, 2007-e godine ja odlazim u Pariz i slučajno se srećem sa Peđom, a prethodno se nismo videli dve godine. Tad sam shvatila da ne mogu da živim bez njega. Posle tačno deset godina, ponovo odlazim u Pariz i 31. maj, 2017-e godine bio je poslednji dan koji sam ja provela sa njim, sutradan je on već bio uhapšen. Kao da je Bog uzeo “sekiru”, i presekao sve tačno na deceniju našeg zajedničkog života. Ali moram da nastavim dalje, bez obzira koliko mi je teško. Ovo je prvi put da sam o ovim stvarima javno pričala, a imala sam ponude od gotovo svih medija, što pisanih, što elektronskih, jednostavno nisam bila spremna. I nadam se da mi gledaoci neće zameriti, već možda izvući određenu pouku iz cele ove moje nesreće, “ završava na kraju vidno uznemirena Jelena Jevremović.
A vi u nastavku teksta možete ekskluzivno da pogledate celu emisiju.
Dodajte komentar