U nedelji kada se Srbija priprema da odabere svog predstavnika za prestižno takmičenje Eurosong, ujedno se obeležava i značajan jubilej – dvadeset godina od nezaboravne pesme “Lane moje”. Melodija, koja je zauvek urezana u srca mnogih, označila je povratak naše zemlje nakon 12 godina na ovo evropsko takmičenje. Na Eurosongu 2004., održanom u Turskoj, Željko Joksimović je bio proglašen favoritom, a zauzeo je visoko drugo mesto, odmah iza Ukrajinske predstavnice Ruslane.
Danas, dve decenije kasnije, u emisiji “Prvi red” na televiziji K1, članovi delegacije koji su bili deo tog nezaboravnog putovanja u Istanbulu podelili su u javnosti priču o tome kako je nastala pesma koja je promenila tokove muzičke scene, kao i kako je izgledao susret sa Evropom u tom ključnom trenutku.
– Tada sam živela na vrhu Balkanske i to je deo grada gde nema parkinga, dok sam se vrtela tih dvadesetak minuta u krug tražeći parking, iskoristila sam momenat da napišem tekst. Verovali ili ne u automobilu, negde kod Zelenog venca, nastalo je „Lane moje“ – kaže Leontina i dodaje da je se “Lane moje” u odnosu na sve druge pesme pre nje i posle nje i dalje izdvaja:
– „Lane moje“ i dalje stoji na nekom tronu u odnosu na sve pesme koje su bile do tada i nakon toga. Ona se nekako izdvaja – zaključila je Leontina u emisiji „Prvi red“ na televiziji K1.
Ključ uspeha na Eurosongu!
– Pesama je bilo ovakvih i onakvih, ali je Željko shvatio ključ – šta je to autentično, atraktivno, interesantno. Da možeš, naravno, biti autor, što je on pre svega, ali i da budeš reprezenter svoje zemlje – rekao je Darko Kamarit, reditelj TV prenosa “Evropesma-Evropjesma”.
Željkova pesma postala je magnet za publiku, medije, ali i druge delegacija,
– Kada je Željko uradio tu pesmu, odmah se osetilo da ima težinu, da je jaka, dobra, nesvakidašnja. Onaj ko se razume u muziku mogao je odmah da shvati da imamo pravu stvar u pravim rukama. RTS je bio nosilac cele priče, imali su svoju organizaciju za sve što su radili. Međutim, pošto je veća ekipa bila oko Željka Joksimovića, pokojni Tijanić nije dozvolio da svi idu. Odnosno, nije hteo da plati da svi idu, zbog troškova avionskih karata, hotela. Tada smo se mi sami organizovali i tada dolazi do mene. Ja sam bio pristalica da se uradi veliki broj reklamnog materijala i da se deli po celom Istanbulu, jer to su bili potencijalni glasovi za Željka. Napravio sam preko sto hiljada bedževa, privezaka, hemijskih olovaka – kaže Bane Obradović i dodaje:
– Za Željkom su trčali brojni novinari i predstavnici drugih delegacija. Po tome se primećivalo da je on favorit i da je mnogo dobro. Sve je upućivalo na to da je on favorit. Kada je imao pres konferenciju ili probu, mnogo je ljudi bilo iz drugih delegacija koji su došli da vide Željka, da uzmu autogram, da ga pitaju nešto. Željko zna dosta stranih jezika, tako da mu to nije bio problem, da sa svima malo porazgovara. Mnogo se toga promenilo nakon tih 17 dana kada smo se vratili iz Istanbula. Cena, poseta, koncerti – promenili smo način rada – zaključio je u emisiji “Prvi red” na televiziji K1, menadžer Željka Joksimovića.
„Vi ste svi na jednoj strani, a Željko na drugoj“
– Moj tata je meni bio veliki kritičar i bio je sjajan pevač, iako se nije time profesionalno bavio. Sećam se nakon završetka mog nastupa i celog takmičenja, ja sam otrčala kod njega i mame, da pitam kako je bilo, a on mi je tada rekao: „Vi ste svi na jednoj strani, a Željko na drugoj“ – kaže Jelena Tomašević.
Duška Vučinić kaže da je u Istanbulu zbog Željka dolazilo do stampeda.
– Ženska populacija mu je nekako bila naklonjena i onda malo po malo, eto ti našeg Željka, koga smo odjednom morali da sklanjamo. Bio je stampedo na njega, što je bilo preslatko. Drugo mesto je bilo fenomenalno, tadašnji favoriti su zauzeli neka zanemarljiva mesta – otkriva Duška Vučinić.
– Bili smo tada jako skromni, još uvek nismo znali sve mehanizme u promociji borbe naše zemlje. Prosto nam je bio prvi put i davali smo sve od sebe. Vežbali smo svaki pogled i kada koju rečenicu treba da kažemo u kameru i da nas ti milioni čuju – dodala je Anja Rogljić.
Natalija Milosavljević i dan danas se naježi kada se priseti Željkovog nastupa na Eurosongu
– Od nekog nepoznatog mesta, da kažem nepoznatog pevača, od ničega, ta pesma je apsolutno bila prolaz u svet. I sada, kada se setim tog izlaska na scenu, naježim se. Ja ne znam kako je Željko čuo sebe, jer su ljudi bukvalno vrištali na prve taktove. Fascinira me posle toliko godina poznavanja Željka Joksimovića kako on i dan-danas zna dva koraka unapred šta će se dopasti publici i kako treba da se predstavi –kazala je Natalija Milosavljević.
Uz Željka su na sceni bili i članovi Athok orkestra, a svako od njih sa svojim instrumentom je doprineo da „Lane moje“ postane evrovizijski klasik.
– Svi smo imali tremu, jer je to bio prvi put za sve nas u takvom jednom formatu, na sceni, u organizaciji, posebno s obzirom na to da se pre 2004. godine nismo pojavljivali više od decenije zbog nemilih događaja u našoj zemlji. Zato je svima bilo jako važno da predstavimo zemlju, naravno i sebe, u najboljem kontekstu i svetlu – izjavila je Tijana Milošević, dok se Filip Pat nadovezao:
– Tremu u tom kontekstu da li će nešto biti dobro, ne postoji. Postojala je velika odgovornost, koja je za mene bila neverovatna. To je bio jako poseban osećaj svaki put kada se na televiziji pojavi zastava vaše zemlje.
“Srbija je 2004. godine ponudila nešto autentično”
Kada publika ume da prepozna originalnost, iskrenost, mislim pre svega na emociju i ono što donosi. Osim originalnosti i emocije koju nosi ta pesma, mi smo Evropi ponudili nešto zaista autentično – izjavio je Slobodan Todorović, urednik sajta Evrovizija.rs.”
