Dea Đurđević otkrila da je nedeljama SANJALA NESREĆU

Voditeljka Dea Đurđević postala je heroj nacije kada je nakon saobraćajne nesreće u kojoj je zadobila teške telesne povrede nastavila da se bori

Ona za “Blic” kaže da oporavak nije uvek tekao sjajno, da je, kao i svi, imala momente kada je želela da se osami, te da joj u ovoj borbi pomažu i stručna lica.

– Naravno da volim da se zatvorim u četiri zida, ali to kratko traje. Tada obično kažem mami ili Mlađi, prijateljima, ko god da je tu: e sad mi treba mala pauza od svih vas. Onda me puste i to traje sat, dva, tri ili celo popodne. Tada radim stvari koje mi prijaju, gledam film koji hoću i niko me ne dira. Ugasim telefon da nikoga ne čujem i tako se malo resetujem. Moraš sebi da daš malo oduška od ove ludnice i čitavog ovog sveta – kaže Dea i otkriva od koga je nasledila vedar duh:

– Vedra sam na mamu i dedu, on je meni najveća muška figura u životu. Vedrinu je od njega nasledila mama, pa ja. Mi smo borci.

– Razgovaram sa stručnim licima, mislim da i pored mog vedrog duha postoje stvari koje ipak oni znaju. Meni je konkretno najviše pomogla Zvezdana, koja je psihijatar. Ona mi je pomogla da prestanem da sanjam nesreću i da prevaziđem neke stvari jer imam posttraumatski sindrom. To ipak mora stručnjak, ne možeš sve sam. To nije sramota i hvala bogu da postoje takvi doktori jer bih oporavak mnogo teže podnela i trajao bi duže jer sve ide iz glave – iskrena je Dea, koja još uvek ne može da vodi život nalik onom pre nesreće.

– Teško je kada vidiš da ne možeš, ti misliš da možeš, ali tvoje telo ne može da dokuči taj domet. To je strašno teško, ali moraš u glavi da prelomiš. Sada učestvujem u tribinama o bezbednosti u saobraćaju i pričala sam sa tim ženama. Rekle su mi: koliko si nam snage dala. To me pokreće i kada vidim da ne mogu nešto što sam mogla, kažem: nema veze, moći ću. Tako da se nadam da će sve biti u redu i da ću sa obe ruke uvis da se veselim ubuduće – kroz osmeh priča Đurđevićeva, koja voli provod i kafanu:

– Volim da pevam, iako to ponekad nije prijatno slušati, ali ko voli neka sluša, kome smeta ne zanima me. Volim da pevam iako nemam pojma. Nekada sam u boemskom fazonu da sedim i svi sviraju oko mene, ali uglavnom volim da đuskam, čak i u ovom stanju, ne mogu, ne vredi, imam taj nerv.