Sin Suzane Jovanović i Saše Popovića, Danijel, inače producent na Grand televiziji, oženio je svoju dugogodišnju devojku Tijanu, koja je takođe zaposlenu u istoj firmi kao šminkerka, a o glamuroznom slavlju se danima pričalo i pisalo.

Porodica Popović sve je upriličila u jednom od najluksuznijih prestoničkih restorana, a među zvanicama je bilo skoro pola estrade. Suzana ističe da su je, i pored sve sreće i lepih emocija koje su je obuzele poslednjih dana, neki novinski napisi povredili, kao i Tijanu i Danijela.

– Na svadbi je bilo predivno, zaista, sve je prošlo u najboljem redu. Svi gosti su se odazvali našem pozivu i hvala im na tome. Jedino što je pokvarilo kompletan utisak, jesu neke neistine koje su objavljene. Najpre, jako je degutantno pričati o ciframa, a pisalo se da su deca dobila 100.000 evra za svadbu u poklonima! O tome nema ni govora, daleko je to od te cifre.

– Druga stvar, čitala sam da se pisalo da deca zajedno nemaju “pet dana škole”. Moram ovom prilikom da kažem da su naša deca jako školovana. Danijel je završio školu za inženjera zvuka u Ljubljani, a snaja Ekonomski fakultet. Oni su akademski građani, ostvareni, sa visokim školama i jako je maliciozno da se tako piše. Te stvari su nam pokvarile radost i sreću. Mene i Sašu to i nije toliko pogodilo, bavimo se javnim poslom godinama, pa znamo kako sve to ide, ali decu jeste, jer su oni van javnog sveta. Vidim da ih to boli. Zbog njih smo se trudili da koliko toliko sve sačuvamo od očiju javnosti. To ih je strašno pogodilo, oni znaju da to nisu, ali takva mrlja im kvari radost tog, njihovog dana – – kaže za 24sedam.

Jovanovićeva priznaje da ni u jednom trenutku na venčanju sina nisu pomislili na Danijelovog biološkog oca i to što nije uz njega tokom tako bitnog dana.

– Ne, ne, nijednog sekunda se nismo setili njega. Nemamo kontakt sa njim mnogo godina. Nije se javio ni sada i verujem da neće nikada. Jednostavno, to je tako. Danijelu je Sale i otac i prijatelj i saradnik, i sve što je naučio, naučio je od njega. Sale mu je usadio prave vrednosti i sve što danas ima, ima zahvaljujući njemu. On mu je otac, i više od toga. Između njih dvojice vlada međusobno poštovanje i ljubav. On jeste dete drugog čoveka, ali kao i što sam u više navrata rekla – otac nije onaj koji napravi dete, već koji ga odgaja i izvede na pravi put i od njega napravi čoveka.